ПРОБЛЕМ ТРИ ТЕЛА: Да ли сте знали да иза култне Нетфликсове серије стоје ове ТРИ КЊИГЕ?

Када је, током деведесетих година минулог века, кинеска влада појачала пропагандну делатност са циљем "научног и технолошког подмлађивања земље“ то је отворило врата многим младим ауторима научне фантастике. Један од њих био је и Лију Цисин. 

Овај инжењер рачунарства почео је да објављује своје радове 1999. године, да би тек 2006. са причом Планина, из које се на захтев читалаца који су желели да прича добије дужу форму изродио роман Проблем три тела, стекао светску славу. За Проблем три тела, први део трилогије Беседе о земљиној прошлости, Лију Цисин је добио бројна домаћа и светска признања. Између осталих добио је Награду Хуго, а био је номинован и за Награду Небула.

Цисин је данас најпопуларнији писац научне фантастике у Кини који је чак девет пута добио најпрестижнију кинеску књижевну награду за научну фантастику Galaxy.

Цисинова политичка уверења су прилично усаглашена са онима које прокламује кинеска влада. У интервјуу за Њујоркер из 2019. године, изјавио је да неопозиво подржава политику кампова за реедукацију у Синкјангу и регулативу о наталитету ("политика једног детета“), али и да се суздржава од коментара на тему геополитичких питања у свом делу.

Управо је овај интервју био повод да петорица америчких сенатора из редова Републиканске партије напишу јавно писмо Нетфликсу у коме апелују на овај сервис да размотре одлуку о адаптацији трилогије Беседе о земљиној прошлости. Цисин није нашао ништа спорно у томе што Кина држи милион ујгурских муслимана у конц-логорима, те сенатори сматрају да америчке компаније не би требало да, на било који начин, саучествују у овом злочину.

Било како било, Дејвид Бениоф и Д. Б. Вајса , аутори Игре престола, успели су да убеде Нетфлис да у овај пројекат уложе рекордних 160 милиона долара. Свака епизода серије Проблем три тела коштала двадесет милиона, што је највише што је тај стриминг сервис икада уложио у неку епизоду серије.

У Србији је све три књиге из серијала Беседе о земљиној прошлости објавила издавачка кућа Лагуна. 

Док је први део серијала Проблем три тела био занимљив самим стварањем новог света и наратива, уз дозу егзотике са Далеког истока, а други део, Мрачна шума, је још увек, колико-толико, држао воду, финални део је попуцао по свим шавовима.

Оно што је један од главних проблема књижевног серијала јесте мизогинија која избија са сваке странице. Ово је посебно приметно у другој и трећој књизи. 

Тако су у другој књизи, женски ликови споредни, малобројни, толико једнодимензионални, шаблонски и површни да је то готово комично. Чини се да је свет Мрачне шуме насељен углавном мушкарцима, док женама често не сазнамо ни имена. Можда би разлог овоме требало тражити у томе што, по Цисиновом признању, његова супруга никада не чита оно што он пише. 

Цисин је, исправно, схватио да западњаци воле родну равноправност, па им је и у трећој књизи понудио и главну јунакињу. А тој јунакињи као да је потребан неки СуперМЕН да је спасе. Никако се не сналази у свету одраслих мушкараца, прави грешку за грешком, слаба је, подложна грешкама јер је емотивна и као да једино што жели јесте да се заљуби и доживи свој срећан крај.

Ни споредни женски ликови нису имали бољи третман. Аутор не пропушта да спомене њихове чврсте гузе или добре груди. Или да их окарактерише као "заносне плавуше“. Често спомиње како мушкарци уздишу за њима, гледају их само као тело, и све то ствара горак утисак приликом читања.

Карактери мушког пола немају тај третман, аутор их не третира као месо и не нуди описе њиховог физичког изгледа. Осим ако су феминизирани. Тада не пропушта да, кроз ставове јунака, подвуче како феминизирани мушкарци и нису баш неки прави мушкарци.

Јасна је и расна и етничка подела. Сви добри јунаци су Кинези и Кинескиње. Евентуално искочи неки добри Рус. Све што је лоше, макар и само пакосно, јесте бело, англосаксонског порекла.

Друге државе могу да западну и у корупцију и у диктатуру или да постану ауторитарне, али Кина је увек само Кина. Без икаквих даљих објашњења државног или економског уређења.

Ипак, највећи проблем са овим књигама јесте да аутор није имао снаге, знања и способности да изгурао овако велику причу до краја. Док у првој књизи успева да држи конце у својим рукама, друга два дела се распадају све више како прича иде даље. 

У трећем делу, Крај смрти, аутор као да више не зна шта пише. Ванземаљци, та велика претња која се надвила над човечанство још од првог романа, крену, па се врате, па опет крену, а онда нестану. Континенти се насељавају и расељавају са лакоћом магичног штапића. Свемирски бродови у бесконачно великом свемиру, так олако наилазе на неке ствари да то прелази сваку границу могућег. Више се ту не зна ни ко шта хоће, ни да ли нешто и даље постоји или не. Све оно што је Цисин прилично вешто градио у првој и, делимично, у другој књизи (која је такође почела у одређеном проценту да разводњава причу у милион слепих рукаваца), као да више није било битно.

И заиста. После одређеног броја страница, ништа више није било битно, осим да се ова прича остави. 

Велико разочарење великим финалом је могло да се смести и на мањем броју страница. У једном тренутку читање постаје паклено непријатно искуство.

Аутор као да је изронио из мрачног средњег века, из неке феудалне деспотије, преспавао осам векова социјалне, економске, политичке и сваке друге еманципације кроз које је прошло модерно друштво, и почео да пише књиге. Превише је мизогиније, сексизма, шовинизма, хомофобије, расизма у његовим књигама да би оне завредела ишта више осим гађења и презира.

Да је, макар, прича боља можда би било могуће и зажмурити на једно око. Али ту је Цисин највише и заказао. Изгубио се у свему и више није знао шта да ради са причом.

Основна идеја серијала је добра. Можда ће креатори Нетфликсове серије успети да развију ту иницијалну идеју на занимљив начин. Али биће потребно да од целе приче позајме само основну идеју и да створе сопствену причу. 

Беседе о земљиној прошлости заслужују бољу будућност.

Извор: Србија Данас/Bookvar магазин/Милан Аранђеловић