NOBELOVKA HERTA MILER: Srbija je sama sebi nanela zlo
"Na Kosovu i u Bosni se dogodilo mnogo zla uz prisustvo nacionalizma i u svemu tome je učestvovala Srpska pravoslavna crkva."
Srbija je sama sebi nanela zlo i njeni građani moraju da žive sa istinom da su sami sebi naneli patnju, smatra nobelovka Herta Miler.
Nemačka književnica, na tribini u Jugoslovenskom dramskom pozorištu pod nazivom "Logika 29. februara", o eksploziji nacionalizma na prostoru bivše Jugoslavije razgovarala je sinoć sa našim književnikom i prevodiocem Ivanom Ivanjijem i nemačkim piscem Mihaelom Martensom. Martens je podsetio Miler na njene javno izrečene stavove da je nasilje potpuno legitimno rešenje u političkim konfliktima. Ona mu je odgovorila da se pričom može upropastiti onoliko, koliko se može učiniti dobro.
"Dositej Obradović" izdavačkoj kući "Paul Žolnaj"
- Iz priče i razgovora nastaju konflikti takođe. Nisam pacifistkinja i verujem da se neke situacije mogu rešiti samo određenim zahvatima. Kada postoji rat, tada mora da se izvrši zahvat kako bi jedna strana izgubila sve i bila poražena od druge strane. Kada je već tako verujem da je vojna intervencija ljudska i moralna pozicija. To možemo da vidimo uvek iznova na različitim primerima. Ako budemo dobri i pijemo čaj jedni sa drugima sve će biti u redu. Mnogi ratovi su pokazali da nije bilo baš tako - kazala je Miler.
Ona je naglasila da ljudi koji su napadnuti moraju da imaju podršku sa strane, ukoliko sami ne uspevaju da se odbrane od jače sile. Martens je iznova podsetio Miler da postoje njeni tekstovi koji se bave temama koje su u Beogradu još aktuelne.
- Kada je bombardovan poslednji put neki grad u 20. veku, Beograd u Srbiji, vi ste u jednom eseju napisali da ne razumete arogantni stav prema NATO i da Milošević mora biti zaustavljen za sva vremena - naveo je nemački pisac.
- Ko u devet godina vodi četiri rata i ko tako pragmatično gradi groblja kao gradove, on se ne može stići rečima. Bila bih srećna da je NATO ušao u Rumuniju, ali se to nije dogodilo i Rumuni su se borili protiv Rumuna da bi stavili tačku na Čaušeskua - naveo je Martens njene reči.
Cenjena spisateljica je napomenula da isto misli i danas.
- Na Kosovu i u Bosni se dogodilo mnogo zla uz prisustvo nacionalizma i u svemu tome je učestvovala Srpska pravoslavna crkva. Bila sam iznenađena da se sve to dešava u Jugoslaviji koja je bila otvorena zemlja i u kojoj su ljudi mogli da putuju. Iz moje perspektive života u Rumuniji, Jugoslavija je bila polu-raj. Iznenadilo me da je u takvoj zemlji eksplodirao nacionalizam - kazala je Miler.
Ona smatra da se nešto slično dešava danas u Ukrajni.
- U Ukrajini je mnogo ljudi nastradalo i verujem da bi tim ljudima moralo da se da oružje zato što se neke pobede ne mogu tek tako izvojevati. Pitam se zašto postoji NATO? Rusi mogu totalno da unište tu zemlju...U Ukrajni praktično ne može normalno da se živi samo zato što su hteli u Evropsku uniju. Rumunija je ušla u NATO samo zato što je bila u strahu od Rusije. Svi su imali taj strah. Svi su strahovali od KGB-a i Moskve", tvrdi Miler, koja je navela da su njenu majku deportovali u radni logor u S S S R.
Prema njenim rečima, kada se raspao Sovjetski savez, svi su očekivali da će demokratija zameniti totalitarizam.
- Nije se to dogodilo. Putin je sve izvrnuo. Danas je povređen novinar koji kritikuje Putina. On je u životnoj opasnosti. To su stvari za koje smo mislili da se neće više događati. Ako ne ide diplomatski onda mora vojno da se zaustave takva ekpanzija. Tako su i Miloševića morali da sruše", kazala je Miler.
Ivan Ivanji je odgovorio nemačkoj nobelovki da su stotine hiljada ljudi svojim glasovima srušile Miloševića, a ne NATO, na šta je Miler uzvratila da porodica Milošević takođe živi u Rusiji i da to govori o relacijama.
- Putin ih rado prima. To je prilično prevaratnska pozicija. Politika Putina je ekspanzionistička", smatra nobelovka, kojoj je nekoliko glasova uz publike uzvratilo uzvicima:
- Pitajte Angelu Merkel za Putina.
Veče sa nemačkom književnicom Hertom Miler pod nazivom "Logika 29. februara", upriličeno je u okviru 62. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, i programa "Četiri zemlje jedan jezik", čiji su domaćini zemlje nemačkog govornog područja Nemačka, Austrija, Lihtenštajn i Švajcarska.
