НОБЕЛОВКА ХЕРТА МИЛЕР: Србија је сама себи нанела зло
"На Косову и у Босни се догодило много зла уз присуство национализма и у свему томе је учествовала Српска православна црква."
Србија је сама себи нанела зло и њени грађани морају да живе са истином да су сами себи нанели патњу, сматра нобеловка Херта Милер.
Немачка књижевница, на трибини у Југословенском драмском позоришту под називом "Логика 29. фебруара", о експлозији национализма на простору бивше Југославије разговарала је синоћ са нашим књижевником и преводиоцем Иваном Ивањијем и немачким писцем Михаелом Мартенсом. Мартенс је подсетио Милер на њене јавно изречене ставове да је насиље потпуно легитимно решење у политичким конфликтима. Она му је одговорила да се причом може упропастити онолико, колико се може учинити добро.
"Доситеј Обрадовић" издавачкој кући "Паул Жолнај"
- Из приче и разговора настају конфликти такође. Нисам пацифисткиња и верујем да се неке ситуације могу решити само одређеним захватима. Када постоји рат, тада мора да се изврши захват како би једна страна изгубила све и била поражена од друге стране. Када је већ тако верујем да је војна интервенција људска и морална позиција. То можемо да видимо увек изнова на различитим примерима. Ако будемо добри и пијемо чај једни са другима све ће бити у реду. Многи ратови су показали да није било баш тако - казала је Милер.
Она је нагласила да људи који су нападнути морају да имају подршку са стране, уколико сами не успевају да се одбране од јаче силе. Мартенс је изнова подсетио Милер да постоје њени текстови који се баве темама које су у Београду још актуелне.
- Када је бомбардован последњи пут неки град у 20. веку, Београд у Србији, ви сте у једном есеју написали да не разумете арогантни став према НАТО и да Милошевић мора бити заустављен за сва времена - навео је немачки писац.
- Ко у девет година води четири рата и ко тако прагматично гради гробља као градове, он се не може стићи речима. Била бих срећна да је НАТО ушао у Румунију, али се то није догодило и Румуни су се борили против Румуна да би ставили тачку на Чаушескуа - навео је Мартенс њене речи.
Цењена списатељица је напоменула да исто мисли и данас.
- На Косову и у Босни се догодило много зла уз присуство национализма и у свему томе је учествовала Српска православна црква. Била сам изненађена да се све то дешава у Југославији која је била отворена земља и у којој су људи могли да путују. Из моје перспективе живота у Румунији, Југославија је била полу-рај. Изненадило ме да је у таквој земљи експлодирао национализам - казала је Милер.
Она сматра да се нешто слично дешава данас у Украјни.
- У Украјини је много људи настрадало и верујем да би тим људима морало да се да оружје зато што се неке победе не могу тек тако извојевати. Питам се зашто постоји НАТО? Руси могу тотално да униште ту земљу...У Украјни практично не може нормално да се живи само зато што су хтели у Европску унију. Румунија је ушла у НАТО само зато што је била у страху од Русије. Сви су имали тај страх. Сви су страховали од КГБ-а и Москве", тврди Милер, која је навела да су њену мајку депортовали у радни логор у С С С Р.
Према њеним речима, када се распао Совјетски савез, сви су очекивали да ће демократија заменити тоталитаризам.
- Није се то догодило. Путин је све изврнуо. Данас је повређен новинар који критикује Путина. Он је у животној опасности. То су ствари за које смо мислили да се неће више догађати. Ако не иде дипломатски онда мора војно да се зауставе таква екпанзија. Тако су и Милошевића морали да сруше", казала је Милер.
Иван Ивањи је одговорио немачкој нобеловки да су стотине хиљада људи својим гласовима срушиле Милошевића, а не НАТО, на шта је Милер узвратила да породица Милошевић такође живи у Русији и да то говори о релацијама.
- Путин их радо прима. То је прилично преваратнска позиција. Политика Путина је експанзионистичка", сматра нобеловка, којој је неколико гласова уз публике узвратило узвицима:
- Питајте Ангелу Меркел за Путина.
Вече са немачком књижевницом Хертом Милер под називом "Логика 29. фебруара", уприличено је у оквиру 62. Међународног београдског сајма књига, и програма "Четири земље један језик", чији су домаћини земље немачког говорног подручја Немачка, Аустрија, Лихтенштајн и Швајцарска.