Preminuo Andrej Bazilevski, značajan prevodilac sa srpskog na ruski jezik
Bio je urednik „Slovenske biblioteke” i „Srpsko-ruske poetske biblioteke” moskovske izdavačke kuće „Vahazar”, te almanaha „Srpsko–ruski krug” koji izlazi od 2010. godine. Objavio je knjige stihova „Tačka”, „Kako ono beše”, „Gospodine Haos”, „Na kraju zime”, „Jednom i zauvek” i „Nestvarno vreme”.
U Moskvi je preminuo član Udruženja Adligat, književnik i jedan od najznačajnijih prevodilaca sa srpskog na ruski jezik Andrej Bazilevski.
Andrej Bazilevski (1957-2019), bio je doktor filoloških nauka, saradnik Instituta za svetsku književnost „Maksim Gorki” Ruske akademije nauka, sastavljač i prevodilac tri kapitalna dela: najveće na svetu antologije sprke poezije sa više od tri hiljade strana, trotomne „Antologije srpskog pesništva XX veka”, od Laze Kostića do naših dana, dvojezične antologije „Srpski pesnici XX veka” i izuzetno obimnog antologijskog izbora srpskog pesništva deci i o deci „Knjiga radosti”. Bazilevski je bio jedan od najposvećenijih i namarljivijih prevodilaca srpske poezije, sam je preveo više od pet hiljada srpskih pesama na ruski jezik. Čak se i sa opakom bolešću, u metastazi, borio danonoćno prevodeći i pripremajući priloge za "Srpsko-ruski krug".
Bio je urednik „Slovenske biblioteke” i „Srpsko-ruske poetske biblioteke” moskovske izdavačke kuće „Vahazar”, te almanaha „Srpsko–ruski krug” koji izlazi od 2010. godine. Objavio je knjige stihova „Tačka”, „Kako ono beše”, „Gospodine Haos”, „Na kraju zime”, „Jednom i zauvek” i „Nestvarno vreme”.
Udruženju Adligat Bazilevski je odlučio da pokloni biblioteku svojih roditelja, koja još uvek nije preneta iz Moskve. Bio je čest gost Muzeja srpske književnosti i Muzeja knjige i putovanja koji su otvoreni u okviru ovog udruženja.
Rastao je bez oca, kao jedino dete svoje majke, koja je takođe bila filolog. Godinama je prevodio poljsku poeziju, a onda su on i majka jednog dana zajedno gledali televizijski prilog bobmbardovanja Srbije. Majka mu je tad rekla: "Vreme je da pređeš na Srbe". Nameravao je da priredi neveliku antologiju srpske poezije, ali je ubrzo utonuo u okean srpskog pesništva. U tom okeanu ga je zatekla i smrt.