Преминуо Андреј Базилевски, значајан преводилац са српског на руски језик

У Москви је преминуо члан Удружења Адлигат, књижевник и један од најзначајнијих преводилаца са српског на руски језик Андреј Базилевски.

Андреј Базилевски (1957-2019), био је доктор филолошких наука, сарадник Института за светску књижевност „Максим Горки” Руске академије наука, састављач и преводилац три капитална дела: највеће на свету антологије спрке поезије са више од три хиљаде страна, тротомне „Антологије српског песништва XX века”, од Лазе Костића до наших дана, двојезичне антологије „Српски песници XX века” и изузетно обимног антологијског избора српског песништва деци и о деци „Књига радости”. Базилевски је био један од најпосвећенијих и намарљивијих преводилаца српске поезије, сам је превео више од пет хиљада српских песама на руски језик. Чак се и са опаком болешћу, у метастази, борио даноноћно преводећи и припремајући прилоге за "Српско-руски круг".

Био је уредник „Словенске библиотеке” и „Српско-руске поетске библиотеке” московске издавачке куће „Вахазар”, те алманаха „Српско–руски круг” који излази од 2010. године. Објавио је књиге стихова „Тачка”, „Како оно беше”, „Господине Хаос”, „На крају зиме”, „Једном и заувек” и „Нестварно време”.

Удружењу Адлигат Базилевски је одлучио да поклони библиотеку својих родитеља, која још увек није пренета из Москве. Био је чест гост Музеја српске књижевности и Музеја књиге и путовања који су отворени у оквиру овог удружења.

Растао је без оца, као једино дете своје мајке, која је такође била филолог. Годинама је преводио пољску поезију, а онда су он и мајка једног дана заједно гледали телевизијски прилог бобмбардовања Србије. Мајка му је тад рекла: "Време је да пређеш на Србе". Намеравао је да приреди невелику антологију српске поезије, али је убрзо утонуо у океан српског песништва. У том океану га је затекла и смрт.