Srpska delegacija na konferenciji na Kritu

Pored desetoro grčkih univerzitetskih profesora, akademika i direktora institucija, na poziv Adligata ovoj značajnoj međunarodnoj konferenciji prisustvovalo je osamnaest srpskih direktora institucija, književnika, profesora i novinara, dok je devetoro naših eksperata održalo predavanja i predstavljanja svog naučnog rada i institucija koje vode.

Domaćini konferencije Janis Garedakis, osnivač je i vlasnik ne samo jednog od najznačajnijih muzeja štamparstva u Evropi i jedinog takvog muzeja u Grčkoj, već i izuzetno čitanog i uticajnog lista „Haniotika Nea“, kao i najbolje novinske štamparije na Kritu.

„Gostoprimstvo gospodina Garedakisa, kao i profesionalizam njegovog tima, zaista nemaju premca. Napravili su čudo u kulturi Grčke, pa i sveta – Muzej štamparstva, konferencije, izložbe dizajna... sve što rade zaslužuje veliko poštovanje i da se o tome zna u svetu. Mi ćemo se potruditi da se o tome sazna barem u Srbiji”, kaže Viktor Lazić putopisac i počasni predsednik Adligata, vođa srpske delegacije.

Gospodin Garedakis već osmi put organizuje međunarodno godišnje takmičenje u dizajnu postera na koje je ove godine bilo čak sedamsto učesnika iz šezdeset zemalja sveta. Na otvaranju izložbe „Rasizam i ksenofobija“ data je reč deci iz manjinskih zajednica koje su nastanile Krit, pa su svoj talenat i životne priče ispričali mladi iz Rusije, Češke, Rumunije, Italije, Ukrajine... Otvaranju je prisustvovao i guverner Krita Stavros Arnautakis, koji je zatim porazgovarao i sa predstavnicima Adligata.

O ovim događajima izvestio je veliki broj grčkih medija, uvek spominjući srpsku delegaciju kao glavnog gosta i Udruženje Adligat kao koorganizatora konferencije. List Haniotika Nea nekoliko dana zaredom podrobno je izveštavao o konferenciji, stavljajući članove srpske delegacije i na naslovnu stranu.

Udruženje Adligat jedino je srpsko udruženje koje u četrdeset zemalja sveta ima svoje članove, podružnice i zvanične zastupnike – ambasadore. Gospodin Garedakis počasni je član Adligata od januara ove godine.

Za srpsku delegaciju kritski domaćini priredili su posetu Venizelosovom muzeju – kritskom predsedniku Grčke koji je primio srpsku vojsku na Krf i u Solun tokom Prvog svetskog rata. Gosti iz Srbije razgledali su Botaničku baštu, Arheološki muzej u Hanji, poznate crkve i manastire, kao i Poljoprivredni institut. To je bila prilika da se uspostave dodatni kontakti i naprave novi planovi o međunarodnoj saradnji sa odgovarajućim srpskim institucijama.

Opis konferencije

Na konferenciji je učestvovalo više grčkih eksperata, profesora i bibliotekara. Predavanja su održali Urania Karajani, doktor vizantijske arheologije („Knjige i privatne biblioteke u grčkim kućama tokom venecijanske vlasti: arhivski izvori iz Venecije u 17. veku”), Katerina Diakumopulu iz Odeljenja za pozorišne studije („Grčka bibliografija pozorišnih radova”), Marija Arvanitaki i Marija Kokologijani predstavnice Helenskog književnog i istorijskog arhiva i Kulturne fondacije Narodne banke Grčke („Pogled na izdavače i slikare 19. i 20. veka kroz kolekcije Helenskog književnog i istorijskog arhiva”), direktor Vikelaes biblioteke iz Herakliona, Dimitris Savas („Razvoj i doprinos Vikeleas biblioteke”), direktorka Genadius biblioteke Američke škole klasičnih nauka iz Atine, Marija Georgopulu („Genadius biblioteka, retka izdanja, arhivski dokazi i tehnologija”), Hrisa Nikolau, direktorka Kulturne fondacije Pireus banke („Biblioteke u Grčkoj: od zatvorenih kolekcija prošosti do izazova univerzalnog pristupa”). 

Eleni Koveu, direktorka Univerzitetske biblioteke Krita, predstavila je naučno istraživanje “Zbirka inkunabula Univerzitetske biblioteke Krita”. Paraskevi Hudalaki, direktorka Odeljenja za biblioteke grada Hanje održala je predavanje „Biblioteke Hanje – blago našeg grada”, do je Mihalis Trulis, predsednik Javne centralne biblioteke grada Retimno govorio je o temi “Pulikacije i biblioteke jugoistočne Evrope od 17. veka, kao izazovi današnjice: primer Retimna”. Mihalis Meimaris, profesor emeritus sa Nacionalnog i Kapodistrijskog univerziteta Atine pozabavio se veoma aktuelnom temom – „Da li je veštačka inteligencija alfa i omega”.

Što se našeg doprinosa tiče – konferencija je započela predavanjem počasnog predsednika Srpskog bibliofilskog društva Srđana Stojančeva „Teodosije Lananin – štampar srpskih knjiga u Veneciji”. Predsednica Adligata, direktorka biblioteke Pravnog fakulteta u penziji, Svetlana Mirčov, održala je izuzetno zapažano predavanje „Štamparije koje su štampale srpske knjige tokom Velikog grata na Krfu, u Solunu i na Bizerti (Tunis) 1916–1918”. Književnik Miroslav Aleksić predstavio je Maticu srpsku predavanjem „Dva veka Matice srpske, njenog književnog časopisa i njene biblioteke”.

Viktor Lazić, počasni predsednik Adligata održao je predavanje „Najstarija srpska porodična biblioteka – Biblioteka Lazić, od 1882, i stvaranje Adligata”. Iz Arhiva Vojvodine ovu značajnu instituciju predstavili su direktor Nebojša Kuzmanović i njegov zamenik Kristijan Obšust sa temom „Specijalizovane biblioteke i izdavaštvo arhiva – studija slučaja Arhiva Vojvodine”. Direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov i njen pomoćnik Marjan Marinković održali su predavanje „Digitalizovana riznica Biblioteke grada Beograda: istraživanje starih i retkih zbirki”. Zamenik rektora za međunarodne odnose Univerziteta u Beogradu, Ratko Ristić, zatvorio je skup predavanjem „Univerzitet, biblioteka, sećanje“ i podsetio okupljene na stradanja Srba i Grke koji su podržali Srbiju u najtežim trenucima novije istorije.