Српска делегација на конференцији на Криту

Поред десеторо грчких универзитетских професора, академика и директора институција, на позив Адлигата овој значајној међународној конференцији присуствовало је осамнаест српских директора институција, књижевника, професора и новинара, док је деветоро наших експерата одржало предавања и представљања свог научног рада и институција које воде.

Домаћини конференције Јанис Гаредакис, оснивач је и власник не само једног од најзначајнијих музеја штампарства у Европи и јединог таквог музеја у Грчкој, већ и изузетно читаног и утицајног листа „Ханиотика Неа“, као и најбоље новинске штампарије на Криту.

„Гостопримство господина Гаредакиса, као и професионализам његовог тима, заиста немају премца. Направили су чудо у култури Грчке, па и света – Музеј штампарства, конференције, изложбе дизајна... све што раде заслужује велико поштовање и да се о томе зна у свету. Ми ћемо се потрудити да се о томе сазна барем у Србији”, каже Виктор Лазић путописац и почасни председник Адлигата, вођа српске делегације.

Господин Гаредакис већ осми пут организује међународно годишње такмичење у дизајну постера на које је ове године било чак седамсто учесника из шездесет земаља света. На отварању изложбе „Расизам и ксенофобија“ дата је реч деци из мањинских заједница које су настаниле Крит, па су свој таленат и животне приче испричали млади из Русије, Чешке, Румуније, Италије, Украјине... Отварању је присуствовао и гувернер Крита Ставрос Арнаутакис, који је затим поразговарао и са представницима Адлигата.

О овим догађајима известио је велики број грчких медија, увек спомињући српску делегацију као главног госта и Удружење Адлигат као коорганизатора конференције. Лист Ханиотика Неа неколико дана заредом подробно је извештавао о конференцији, стављајући чланове српске делегације и на насловну страну.

Удружење Адлигат једино је српско удружење које у четрдесет земаља света има своје чланове, подружнице и званичне заступнике – амбасадоре. Господин Гаредакис почасни је члан Адлигата од јануара ове године.

За српску делегацију критски домаћини приредили су посету Венизелосовом музеју – критском председнику Грчке који је примио српску војску на Крф и у Солун током Првог светског рата. Гости из Србије разгледали су Ботаничку башту, Археолошки музеј у Хањи, познате цркве и манастире, као и Пољопривредни институт. То је била прилика да се успоставе додатни контакти и направе нови планови о међународној сарадњи са одговарајућим српским институцијама.

Опис конференције

На конференцији је учествовало више грчких експерата, професора и библиотекара. Предавања су одржали Ураниа Карајани, доктор византијске археологије („Књиге и приватне библиотеке у грчким кућама током венецијанске власти: архивски извори из Венеције у 17. веку”), Катерина Диакумопулу из Одељења за позоришне студије („Грчка библиографија позоришних радова”), Марија Арванитаки и Марија Кокологијани представнице Хеленског књижевног и историјског архива и Културне фондације Народне банке Грчке („Поглед на издаваче и сликаре 19. и 20. века кроз колекције Хеленског књижевног и историјског архива”), директор Викелаес библиотеке из Хераклиона, Димитрис Савас („Развој и допринос Викелеас библиотеке”), директорка Генадиус библиотеке Америчке школе класичних наука из Атине, Марија Георгопулу („Генадиус библиотека, ретка издања, архивски докази и технологија”), Хриса Николау, директорка Културне фондације Пиреус банке („Библиотеке у Грчкој: од затворених колекција прошости до изазова универзалног приступа”). 

Елени Ковеу, директорка Универзитетске библиотеке Крита, представила је научно истраживање “Збирка инкунабула Универзитетске библиотеке Крита”. Параскеви Худалаки, директорка Одељења за библиотеке града Хање одржала је предавање „Библиотеке Хање – благо нашег града”, до је Михалис Трулис, председник Јавне централне библиотеке града Ретимно говорио је о теми “Пуликације и библиотеке југоисточне Европе од 17. века, као изазови данашњице: пример Ретимна”. Михалис Меимарис, професор емеритус са Националног и Каподистријског универзитета Атине позабавио се веома актуелном темом – „Да ли је вештачка интелигенција алфа и омега”.

Што се нашег доприноса тиче – конференција је започела предавањем почасног председника Српског библиофилског друштва Срђана Стојанчева „Теодосије Лананин – штампар српских књига у Венецији”. Председница Адлигата, директорка библиотеке Правног факултета у пензији, Светлана Мирчов, одржала је изузетно запажано предавање „Штампарије које су штампале српске књиге током Великог грата на Крфу, у Солуну и на Бизерти (Тунис) 1916–1918”. Књижевник Мирослав Алексић представио је Матицу српску предавањем „Два века Матице српске, њеног књижевног часописа и њене библиотеке”.

Виктор Лазић, почасни председник Адлигата одржао је предавање „Најстарија српска породична библиотека – Библиотека Лазић, од 1882, и стварање Адлигата”. Из Архива Војводине ову значајну институцију представили су директор Небојша Кузмановић и његов заменик Кристијан Обшуст са темом „Специјализоване библиотеке и издаваштво архива – студија случаја Архива Војводине”. Директорка Библиотеке града Београда Јасмина Нинков и њен помоћник Марјан Маринковић одржали су предавање „Дигитализована ризница Библиотеке града Београда: истраживање старих и ретких збирки”. Заменик ректора за међународне односе Универзитета у Београду, Ратко Ристић, затворио је скуп предавањем „Универзитет, библиотека, сећање“ и подсетио окупљене на страдања Срба и Грке који су подржали Србију у најтежим тренуцима новије историје.