ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ: Ево колико је коштао први радио апарат за аутомобил!
Ретко ко је могао да га приушти...
Када је реч о "аудио кулиси" у вожњи, путници су дуго били ограничени на радио станице, подсећа сајт Половни аутомобили.
ПРЉАВ ВОЛАН ОЗБИЉНО УГРОЖАВА СИГУРНОСТ: Чишћење може да пође по злу ако не обратите пажњу на једну ситницу
НАЈВЕРНИЈЕ КУПЦЕ ИМАЈУ: Ово су марке аутомобила које возачи најмање мењају
ИСТРАЖИВАЊЕ УТВРДИЛО: Да ли су жене подложније повредама у саобраћајним удесима?
Слушање музике у аутомобилу данас схватамо као нешто што се подразумева - сваки ауто данас има радио, а иоле новији имају и разне друге системе. Неки и даље могу да пуштају аудио касете и ЦД-ове, ту су ДВД и УСБ "флеш", док се код савременијих то углавном свело на спајање са мобилним телефоном у разним комбинацијама.
Међутим, не тако давно, били смо ограничени искључиво на аудио касете и радио станице. Старији возачи ће се присетити тих времена са носталгијом, пошто није било лако "саставити" своју омиљену касету, док је радио у оно време био нешто што би млађим генерацијама било могуће објаснити једино као еквивалент друштвеним мрежама.
Забрана за радио у аутомобилима због одвлачења пажње!
Веома је занимљиво то што је у почетку постојала велика забринутост по питању безбедности поседовања радија у аутомобилу. На пример, 30-их година прошлог века у неким америчким државама предлагано је да се забрани уградња радија у аутомобиле.
Они који су се борили за ову забрану имали су сличне аргументе да радио може одвлачити пажњу и скретати погледа са пута због проналажења радио станице.
Неки су сматрали и да одређена врста музике може и да успава возача. Међутим, произвођачи радио уређаја тврдили су да радио у ствари може само да помогне.
На пример, преко радија могу да се добију разна обавештења – о блокираним саобраћајницама, наилазећим временским непогодама које ће учинити вожњу опаснијом и слично.
Такође, слушање неког програма, вести или музике одржава будност и спречава да возач заспи за воланом. Током деценија, више истраживања показало је да је веома мала могућност да због радија дође до саобраћајне незгоде, тако да се испоставило да су произвођачи радија били у праву.
Како је све почело?
Многима је данас вожња без радија незамислива. И пре 100 година људи су обожавали радио. Међутим, нису га имали у аутомобилу.
Chevrolet је био први произвођач аутомобила који је убацио радио у своје возило. Било је то давне 1922. године. Нажалост, тај радио имао је мало додирних тачака са аудио уређајима какве познајемо данас.
Први ауто-радио није био у виду мале кутије која није могла лако да се смести негде у предњу конзолу – заузимао је заиста много простора. Сама антена је била толико велика да је покривала готово цео кров.
Логично, и звучници су били изузетно велики, тако да је и њихово смештање представљало солидан изазов. Као да све то није био довољан проблем, радио је био напајан електричном енергијом из посебних батерија, које су биле толико велике да су једва могле да стану испод седишта већине аутомобила.
Колико је то коштало?
Наравно да је читава прича била екстремно скупа. Те давне 1922. године уградња радија у ауто у Америци коштала је 200 долара. Када прерачунамо у данашње доларе, то изађе на чак 3.153 долара или око 3.000 евра.
Углавном, Chevrolet је тада нудио уградњу радија у разне моделе, тако да не можемо да наведемо конкретан модел аутомобила који је први имао серијски (фабрички) уграђен радио. Једноставно, с обзиром на екстремно високу цену, радио је представљао веома скупу додатну опрему.
Конкуренција чини своје
У међувремену, конкуренција је почела да уграђује радио уређаје других произвођача, који су били јефтинији, али су и даље коштали право мало богатство за оно време. Инжењер Паул Галвин је 1930. одлучио да учини ауто-радио уређаје доступне ширем кругу купаца, па је понудио радио за само половину цене у односу на конкуренцију.
Уградио је тај радио у свој Студебакер, прешао скоро 1.500 километара од Чикага до Атлантик Ситија како би отишао на окупљање у организацији асоцијације произвођача радија, а пошто се није регистровао да присуствује (наводно због сувише скупог штанда), на паркингу је гласно пуштао радио како би привукао пажњу учесника и посетилаца.
Овај труд није био узалудан - његов знатно јефтинији радио (Галвин Мануфацтуринг Цорпоратион, модел 5Т71) постао је велики хит, што му је чак омогућило да оснује сопствену компанију коју данас знамо под називом Моторола.
Управо ова компанија је постала једно од највећих имена када су у питању прве деценије ауто-радио уређаја. Истина, није све било баш мед и млеко. Као и када су у питању бројне друге нове технологије, многи су се противили масовном прихватању радија у аутомобилима, сматрајући да одвлачи пажњу и због тога повећава ризик од саобраћајне незгоде.
На пример, чак и чланови клуба "Ауто Цлуб" из Њујорка, који је био пун ауто ентузијаста, били су оштро подељени по овом питању. Анкета из 1934. године показала је да чак 54% чланова сматра да радио у аутомобилу представља опасност.
Срећом, сви покушаји да се забрани, пропали су. Временом је технологија напредовала, па је ауто-радио постајао све мањи и јефтинији. Једноставно, нова технологија налази свој пут у било коју сферу живота.
