Легендарни ТРАБАНТ прославио 60. рођендан! "Он је антипод данашњем високотехнолошком свету" (ВИДЕО)

Трабант - симбол свакодневног живота у комунистичкој Источној Немачкој - и даље задивљује, забавља и шармира, за њега се траже резервни делови, а цена му расте и планира се проширење музеја посвећеног "малом смрдљивцу".

Франк Хофман само треба да окрене кључ да нагрну сећања. Добро познато брујање мотора и карактеристичан смрад мешавине горива, то може бити једино трабант.

Шездесет година пошто је први П50 Траби сишао са производне траке фабрике у Звикауу, 7. новембра 1957., малени аутомобил с округлим светлима и даље има мноштво заљубљеника.

"Траби је ауто који се је једноставно издваја од осталих", каже Хофман. Он има малу продаваоницу резервних делова у родном Звикауу, у близини границе са Чешком, где се делови још ограничено производе.

До уједињења Њемачке и престанка производње 1991. године, произведено је око три милиона "трабаната". Када је Hofmann покренуо посао 2003., мало ко је веровао да ће дуго опстати. "Тада нас је било само двоје запослених и имали смо у подруму свега три кутије са деловима", рекао је он. Али посао је растао. Данас у понуди има 1.500 делова, од најмањег шрафа до комплетног мотора. Има осам запосленика у три складишта. 

"Трабант је антипод високотехнолошком свету данашњице", каже Hofmann којему су "трабанти" страст још од детињства. Трабант је врло једноставан аутомобил и за поправак је потребно минимално техничко знање, наглашава Хофман. Управо је то била идеја источнонемачке владе - малени аутомобил је требало да буде чврст, економичан и јефтин.  У то доба лим је био скуп па су се дизајнери досетили да каросерију направе од пластике. Главни инжењер Вернер Ланг, који је умро 2013., описао је у документарцу Еберхарда Гернера, премијерно приказаног почетком ове године у Немачкој и Швајцарској како је једноставним ресурсима произведен нови аутомобил. Аутор тврди да се за документарац сада занимају из многих земаља.

Хофман испоручује делове у Британију, Белгију, Мађарску, Русију, Аустралију и Сједињене Државе. Један кочни цилиндар недавно је испоручио чак у Намибију.

Трабантов двотактни мотор с обиљем испушног дима до данас је симбол социјализма и планске економије. У творници у Звикауу нису се много замарали технолошким развојем па је тек крајем 80-их "трабант" добио четверотактне моторе. А то умногоме Хофману олакшава посао. "Не морам да се замарам трагањем из које је године који модел, јер је већина делова ионако иста у свима", каже. 

Али се време производње зато драматично променило, уз осмех ће рећи Хофман. Источни Немци морали су у просеку да чекају 12 година од наруџбине до испоруке "трабанта", а данас поклоници тог возила резервне делове добију исти дан. У Немачкој је данас 34.500 регистрираних трабаната, али власници нипошто нису само с истока.

Волфганг Кислинг председник је Међународног регистра трабаната, удружења које има сва маркетиншка права на трабант. Он истиче интересовање младих људи за то возило, довољно младих да се то не може објаснити чистом носталгијом. "Трабант" има култуни статус и привлачи колекционаре. Куповина трабанта још се не може сматрати улагањем, али добро обновљени модели могу да досегну цену и од неколико хиљада евра.

У међувремену се одвијају припреме за ширење музеја аутомобила у Звикауу, а већи део ће бити посвећен "трабанту". Први произведени "траби" неће бити изложен, али хоће број 57. Сви раније произведени су изгубљени.