САБОТАЖА НОВОГ ЕМИСИОНОГ СТАНДАРДА: Погледајте које се све државе противе и зашто
Има их чак осам.
Предводница противљења стандарда Еуро 7 је Француска, а у ту групу земаља још спадају и Пољска, Италија, Чешка, Словачка Република, Бугарска, Мађарска и Румунија.
ДИЗЕЛАШИ И БЕНЗИНЦИ СЕ ВИШЕ НЕЋЕ ПРОДАВАТИ: Ово важи за нове аутомобиле, ево и од кад
ОВО МОРАТЕ ДА ЗНАТЕ: Који су то мотори са НАЈПРОБЛЕМАТИЧНИЈИМ турбо пуњачима?
ЧУВАЈТЕ СЕ: Ако препознате ОВЕ ЗНАКОВЕ на вашем аутомобилу, ОДМАХ морате отићи код аутомеханичара
Поменуте државе су изнеле став који намеће идеју да строжији лимити у погледу загађивача могу довести до преусмеравања критично важних улагања неопходних да би се достигао циљ Европске уније, а који се тиче ефективне забране продаје конвенционалних аутомобила након 2035. године.
Све оне желе да се укине најаваљена имплементација стандарда Еуро 7, наводећи да је он преамбициозан и нераелан да би могао бити достигнут од стране произвођача аутомобила. Владе ових држава наводе да би увођење ригиднијих ограничења за емисије азотних-оксида и угљен-моноксида могло успорити и онемогућити остварење циља који се огледа у забрани мотора СУС од 2035. године.
У заједнички потписаном документу, који је послат другим чланицама ЕУ, осам земаља је рекло да би делови стандарда Еуро 7, а који покривају ограничења емисија издувних гасова требало у потпуности да буду укинути.
"Противимо се увођењу било каквих нових емисионих правила (укључујући нове тестне захтеве или нове емисионе лимите) за аутомобиле и комбије.", наводе надлежни у тим земљама у документу о ком причамо, а који је постао јаван усред растућих сигнала да су земље Европске Уније достигле тачку презасићености еколошком регулативом, осмишљеном да омогући достизање угљеничне неутралности до 2050. године.
Регулатива Еуро 7 предвиђа пооштравање правила о загађивачима који нису ЦО2, као што су на пример угљен-моноксид и азотни-оксиди. Такође су третирани и загађивачи у виду честица које настају хабањем гума и кочних плочица и дискова.
Сузбијање емисија које генеришу аутомобили је било посебно изазовно. Правила ЕУ осмишљена у циљу забране мотора с унутрашњим сагоревањем у новим аутомобилима од 2035. године, касне недељама након што су у последњем тренутку причу успорили Немци, све у жељи да у оквир уведу синтетичка горива. Транзиција ка електричном погону је довела и до бриге о евентуалном губитку великог броја радних места на Старом континенту.
Иако је немачки министар саобраћаја Волкер Визинг раније изнео резервисаност у односу на увођење стандарда Еуро 7, та држава није потписала документ о ком смо малочас писали.
Иначе, правила обједињена кроз сет докумената званих Еуро 7 доноси правила и стандарде за последњу генерацију мотора с унутрашњим сагоревањем и требало би да ступи на снагу првог дана јула 2025. године. Поменуте земље наводе да је то прерано и да би требало урачунати и три године некаквог прелазног периода, а који би почео да тече након усвајања пакета мера.
Тренутно се воде преговори између скупштина и земаља чланова ЕУ, како би се искристалисале позиције европске и националних власти, а све да би разговори две стране могли започети.
Став који је у линији с писмом осам земаља, подржао је и шеф Stellantisa Карлос Таварез, тврдећи да би ново затезање лимита штетних емисија донело непотребан терета аутомобилској индустрији и да би успорило процес електрификације. Подржао га је и председник Француске, изражавајући притом жељу да се паузира прогрес у заоштравању еколошке регулативе ЕУ.