Европа на прекретници: Ветар и соларна енергија премашили фосилна горива у производњи електричне енергије

Енергија из ветра и сунца достигла је рекордних 30 одсто укупне производње електричне енергије у ЕУ, надмашивши удео фосилних горива, који износи 27 одсто. Преосталих 43 одсто долази из хидроенергије, нуклеарне енергије и других извора.

Пад фосилних горива и смањење емисија

Упркос опоравку потражње након кризе са ценама гаса, производња електричне енергије из фосилних горива опала је за 17 одсто током истог периода. Овај пад је резултат наставка снажног развоја ветроелектрана и соларних постројења широм ЕУ, што је довело до смањења емисија из енергетског сектора за 31 одсто у поређењу са 2022. годином.

Доктор Крис Рослов, аналитичар из Ембер-а, истиче да овај тренд сигнализира брзо сужавање улоге фосилних горива. „Сведоци смо историјске промене у енергетском сектору, и то се дешава убрзано,” наводи Рослов.

Допринос повољног времена и политике

Поред раста обновљивих извора, благе временске прилике и повољни хидролошки услови такође су допринели смањењу производње енергије из фосилних горива. Година 2023. обележена је рекордним улагањима у капацитете за ветар и соларну енергију, што је резултат политике бројних чланица ЕУ усмерених ка убрзању преласка на обновљиве изворе и смањењу зависности од увозног природног гаса.

Ембер упозорава да ће даљи напредак захтевати посвећену политику усмерену ка смањењу препрека за интеграцију ветра и соларне енергије, као што су унапређење електроенергетске мреже и скраћење времена за прикључење нових пројеката на мрежу.

Наставак реформи као кључ успеха

Поред мрежних побољшања, неопходно је унапредити доступност система за складиштење енергије и флексибилност потражње, што ће омогућити максимално искоришћавање енергије ветра и сунца када су у изобиљу. Даље поједностављење дозвола за изградњу нових постројења и модернизацију старих ветроелектрана, као и дигитализација процедура, биће од пресудног значаја.

Др Рослов такође наглашава важност аукција као кључног механизма за подршку развоју обновљивих извора, уз препоруку владама да обезбеде њихово правовремено одржавање и пажљиво осмишљавање.

Лидери међу чланицама ЕУ

Од 27 чланица ЕУ, њих 13 сада производи више електричне енергије из ветра и сунца него из фосилних горива. Међу њима су Аустрија, Белгија, Данска, Финска, Француска, Немачка, Мађарска, Литванија, Луксембург, Португалија, Шпанија, Холандија и Шведска, које заједно чине 70 одсто укупне потражње за електричном енергијом у ЕУ.

У првих шест месеци 2024. године, Белгија, Немачка, Мађарска и Холандија први пут су достигле овај значајан праг, док су Белгија, Француска, Немачка, Италија и Шпанија биле одговорне за три четвртине укупног пада производње фосилних горива у ЕУ. Немачка је забележила највећи пад, пре свега због смањења производње енергије из угља за више од четвртине.

Европа као пример енергетске транзиције

Док неки чланови ЕУ, попут Пољске и Грчке, још нису достигли овај праг, они бележе импресиван раст у ветроелектранама и соларној енергији. Пољска је, на пример, у првој половини 2024. године забележила раст соларне енергије од 37 одсто, што је четврти највећи апсолутни раст међу чланицама ЕУ.

Стручњаци из Ембер-а поручују да је кључ успеха у прилагођавању политика које омогућавају наставак развоја обновљивих извора, чиме ће домаћинства и предузећа имати приступ јефтинијој и обилнијој енергији из ветра и сунца.