Шта ако Србија пређе само на "ЗЕЛЕНУ ЕНЕРГИЈУ"? Погубан сценарио који би коштао милијарде!
Производња само "зелене" енергије, звучи фантастично и оптимистично, али колико је то реално у Србији?
Појединци вођени разним интересима заговарају потпуно гашење термоелектрана и копова, иако је извесно да би стабилност снабдевања била озбиљно угрожена. Сценарио би био погубан - Србија би постала зависна од увоза електричне енергије, струја би знатно поскупела и без посла би остало више десетина хиљада људи. Последице би биле немерљиве.
ЕПС је уложио више од 500 милиона евра у пројекте заштите животне средине. Уграђени су модерни филтери у све термоелектране и емисије прашкастих материја смањене за 87 одсто. Изграђен је систем одсумпоравања у ТЕ "Костолац Б", граде се системи за највеће српске електране у Обреновцу, а планирани су пројекти и за остале. Резулат ће бити 20 пута мање емисије СО2.
Иако није популарно, мора се рећи да, ако би се Србија преко ноћи одрекла угља, то би сломило прво "Електропривреду Србије", која даје око девет одсто укупних прихода државног буџета, из којег се финансирају пензије, болнице, школе. ЕПС, као највећа државна компанија, из домаћих ресурса, угља и воде, производи довољно електричне енергије за потребе српског тржишта. Око 30 одсто добија се у хидроелектранама, док базу производње чини шест термоелектрана на угаљ које дају око 70 одсто електричне енергије.
Уколико би се истовремено затворили сви ЕПС-ови термокапацитети, Србија би морала да увезе око 25 милијарди киловат-сати електричне енергије годишње, што би по тренутним тржишним ценама од око 50 евра по мегават-сату коштало око 1,25 милијарди евра. Ако се и занемари то да тренутно не постоје технички капацитети преносне мреже да се увезе толика количина киловата, без термоелектрана би електроенергетски систем био озбиљно угрожен.
Гашење термоелектрана био би посебан удар и на државни буџет, а процена је да би се смањиле уплате за више од 20 милијарди динара. Учешће бруто додатне вредности ЕПС у БДП Србије је око 2,7 одсто, а са увозом струје уместо производње ТЕ на угаљ, учешће би се смањило на свега око један одсто.
- Сведоци смо агресивног лобирања против електричне енергије произведене из угља. У јавности се пласира мишљење да је ЕПС "државни непријатељ број 1", који нас засипа пепелом и штетним честицама и да због рада термоелектрана људи масовно умиру. Пренебрегавају се чињенице да ЕПС модернизује постројења и уграђује филтере и системе за одсумпоравање, да су пепелишта уређена тако да ветар не подиже облаке пепела - каже Јелица Путниковић, енергетски стручњак са портала "Енергија Балкана".
Гашење термоелектрана и копова довело би до тога да око 17.000 људи у ЕПС остане без посла, а индиректно много више, јер је преко извођачких фирми годишње ангажовано око 45.000 људи. Око 150 домаћих фирми из машинског, електро и грађевинског сектора ради за термо и рударски сектор ЕПС и око 200 милиона евра годишње иде тим фирмама.
Саговорница додаје да се занемарује и чињеница да је ЕПС још од деведесетих година прошлог века додељена улога државног чувара социјалног мира и стандарда најсиромашнијих. Држава је неколико година отезала са повећањем накнаде за зелену струју, која се као фид-ин тарифа исплаћује произвођачима из обновљивих извора. ЕПС, који је принуђен да откупљује ту струју, морао је из сопствене касе да им исплати подстицаје губећи око 100 милиона евра на годишњем нивоу. Да је само тај новац потрошен за модернизацију капацитета, данас би још боље испуњавала еколошке стандарде.
Путниковићева наводи да заговорници "зелене" енергије без правих аргумената изјављују да би Србија могла да произведе довољно струје и када угаси термоелектране:
- Данска, на пример, својом производњом из енергије ветра и сунца прошле године је могла да подмири 62 одсто својих потреба и мањак струје надомешта увозом из француских нуклеарки. Све се, дакле, своди на заговарање увоза.
Као замена за угаљ предлажу се гас и нови капацитети за ОИЕ, али то решење подразумева инвестиције више од шест милијарди евра само за нове електране од 3.000 MW на гас и по 2.000 MW на ветар и сунчеву енергију. Годишњи трошак за увоз гаса био би око милијарду евра и све би то платили грађани кроз цену струје. Заменски капацитети могу бити и велике хидроелектране, али је у Србији већина економски исплативог хидропотенцијала већ искоришћена.
Председник Друштва термичара Србије проф. др Милан Радовановић истиче да би гашење ТЕ и затварање копова угља довели до потпуне енергетске зависности Србије од увоза:
- То би било погубно не само за ЕПС, већ и за државу и привреду, а самим тим и за грађане. До сада смо били енергетски зависни по питању нафте и гаса, јер те ресурсе немамо, али оне које имамо треба паметно да користимо. Нико не заговара нити пропагира веће коришћење угља, већ је неопходно стратешки започети пребацивање на обновљиве изворе енергије.
