Лоше вести за све који стају на луди камен: Уколико сте планирали ЦРКВЕНО ВЕНЧАЊЕ чека вас НЕПРИЈАТНО ИЗНЕНАЂЕЊЕ
Све што је модерно мора и да се плати
Уколико желе да се венчају у храмовима или манастирима Српске православне цркве, млади парови у Србији мораће да припреме своте од 50 до 300 евра што некад подразумева само закуп цркве али не и накнаду за свештеника.
ОВАКО НАС ВАРАЈУ ТРГОВЦИ: Кад видите "плус 1 гратис", обавезно проверите ОВО
Откривене цене станова у земљама бивше Југославије: Ево где можете наћи НАЈЈЕФТИНИЈЕ
Највише новца за венчање у православној цркви морају да припреме Београђани, које то може да кошта и до 200 евра. Уколико реше да се венчају у цркви која није из њихове парохије, сат закупа ће морати да плате од 5.000 (колико тражи црква код Партизановог стадиона) до 10.000 динара (колико наплаћују у Ружици).
Уз то, на руке свештенику треба да плате још 8.000 до 10.000 динара, у појединим црквама плаћа се и кумовска такса од око 2.000 динара. Посебна ставка је хор, који може да кошта од 8.000 до 12.500 динара. Када се све сабере, венчање у Ружици или у цркви Василија Острошког на Бежанији може да кошта и до 25.000 динара.
– Мој син ће се венчати у храму на Бежанији, а ја сам шокирана износом. Укупно плаћа 200 евра, што је сума за коју многи у Србији раде читав месец. Питам се како се уопште венчају они чија су примања нижа – прича Светлана Јанковић.
Тек нешто мање новца издвојиће Сремци који пожеле да се венчају у неком од фрушкогорских манастира. Такса у Крушедолу, рецимо, износи 11.500 динара. Од 8.000 до 13.000 треба издвојити и у Хопову, Раваници, Врднику. Уз то, очекује се да манасир дар у вину или кафи, као и да кум почасти свештеника који је водио венчање.
– Желео сам да се венчам у Великој Ремети јер је то једини манастир у којем се никада није одређивала цена. Игуман је имао политику „ко колико може, нека толико да“. Људи су долазили из свих делова Србије, било је стотину венчања и крштења у години. Крајем прошле године одједном су забрањена крштавања и венчања у том манастиру – каже Јован Илијевић, који се недавно венчао у једном у фрушкогорском манастиру.
У црквама у остатку Војводине цена варира од 6.500, колико стаје у црквама Епархије банарске, до 8.000 динара у Новом саду. Слична је и просечна цена у остатку Србије, већина пароха наплаћује 6.000 или 7.000 динара. Изузетак је пиротски крај, где младенци, кум и стари сват деле трошак од 9.00 динара.
У Јагодини венчање стаје 7.500 динара, али манастири наплаћују и додатну таксу која зависи од договора. Ни у црквама у лозници не постоји тарифа, већ се плаћање прилагођава могућностима верника. Ипак , свима је познато да те „могућности“ износе око 6.000 динара у просеку. У ваљевском крају, цена се мења од парохије до парохије, али се креће од 50 до 100 евра, како у црквама тако и у манастирима. У епархијама нису били расположени за разговор о ценовницима уз образложење да су „таксе у рангу оних које наплаћују матичари, а да је само црква на удару“.
– Са једне стране, чињеница је да већина наших грађана уђе у цркву само кад се крсти, венчава или умре. То значи да цркву доживљавамо као инстант услугу, не плаћамо парохијал, не остављамо прилоге, већ је доживљавамо као моду. Не венчавамо се код свог духовника, већ код оног ко је ин, идемо у храмове који су популарни, бирамо их чак и спрам паркинга. Тако посматрано, све што је модерно, мора и да се плати – каже верски аналитичар Денис Ђеновић.
– Не тако давно ухапшен је благајник једне епархије јер је украо милион евра у кешу. И то нико није приметио све док он није отишао на годишњи. Замислите колика су то средства када неко украде милион евра у кешу и то се не примети? Црква одбија да полаже рачуне и да буде опорезована јер смо секуларна држава, а са друге стране прихвата то што држава издваја огромна средства за здравствено и пензионо свим свештеницима – критикује Ђеновић.