Динарски штедиша добија 300 евра више од девизног: Како најбоље да штедите
Стабилан раст укупне штедње - динарска и даље исплативија од девизне
Штедња становништва је наставила да расте и током 2021. године упркос продуженој пандемији праћеној ескалацијом глобалне енергетске кризе и инфлаторних притисака, а штедња у домаћој валути се и у таквим околностима показала исплативијом од девизне.
ЗАРАЂУЈЕ 10.000 ДИНАРА ПО САТУ, а НЕ РАДИ НИШТА: Дошао на идеју за бизнис којој су се сви смејали, а онда су паре кренуле да капљу!
ТАЧНА РАЧУНИЦА, ЕВО КОЛИКА ЋЕ ВАМ БИТИ ПЕНЗИЈА: Уколико испуњавате један услов можете рачунати на ове износе
БЕОГРАЂАНИ ПОНОСНИ: Просечна плата у престоници 741 евро, за седам година увећање од преко 71 одсто
Употреба динара у финансијском систему у протеклој години била је на највишем нивоу од када се динаризација прати (2008. године), што је значајан показатељ растућег поверења у домаћу валуту.
У протеклих девет година динарска штедња је повећана готово шест пута. Девизна штедња у истом периоду такође бележи раст.
Одржању макроекономске стабилности у условима пандемије и растуће неизвесности на светском робном и финансијском тржишту допринеле су правовремене и одмерене мере које је Народна банка Србије у сарадњи с Владом предузимала, у циљу обезбеђења ликвидности, ефикасног функционисања финансијског тржишта, повољнијих услова финансирања, очувања кредитне активности и подршке привреди и грађанима.
Заоштравање светске кризе изазване пандемијом под утицајем поремећаја у ланцима снабдевања и раста цене енергената одразило се на појаву глобалних инфлаторних притисака. У таквим околностима Народна банка Србије је очувала релативну стабилност курса динара према евру, која представља снажан фактор ценовне стабилности. На појачане инфлаторне притиске Народна банка Србије реагује адекватним мерама монетарне политике – постепеним повећавањем просечне пондерисане каматне стопе на репо аукцијама и процента повучених вишкова динарске ликвидности путем ових аукција.
Девизне резерве су повећане и крајем прошле године су достигле 16,5 млрд. евра, уз повећање резерви злата на рекордних 37,3 тона. Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима спуштено је на најнижи ниво од почетка примене Стратегије за решавање питања проблематичних кредита.
Редовна полугодишња анализа исплативости штедње, урађена за период од децембра 2012. до децембра 2021. године, потврдила је да је исплативије штедети у домаћој валути.
На већу исплативост динарске штедње утицао је превасходно уређен макроекономски оквир - монетарна и фискална стабилност у дужем периоду, релативно стабилан курс динара, висок ниво девизних резерви, НПЛ на ниском нивоу, умерен ниво јавног дуга. Даље, каматне стопе на штедњу у динарима релативно су више него на штедњу у еврима а повољнији је и порески третман штедње у домаћој валути.
Резултати анализе исплативости штедње орочене на годину дана и занављане у периоду од девет година потврдили су да би штедиша који је штедео у динарима на улог од 100.000 динара, на крају периода орочења у децембру 2021. године добио близу 36.000 динара (преко 300 евра) више од штедише који је у истом периоду на девизну штедњу у еврима положио противвредност истог износа.
Штедња у домаћој валути показала се исплативијом и приликом орочавања на годину дана у чак 98 одсто посматраних годишњих потпериода у последњих девет година. Динарски штедиша, који је од децембра 2020. штедео у динарима, на улог од 100.000 динара, добио би у децембру 2021. око 1.300 динара (11 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио противвредност истог износа у еврима.
И у будућем периоду Народна банка Србије ће наставити да прати и подстиче раст штедње у динарима, спроводећи редовне полугодишње анализе њене исплативости, што ће допринети даљем унапређењу процеса динаризације.
