КУПОВНА МОЋ ГРАЂАНИНА СРБИЈЕ - ЗА КИЛОГРАМ ЧОКОЛАДЕ РАДИ СКОРО ТРИ САТА! Овако изгледа просечна потрошачка корпа

Поредећи однос потрошачких цена и просечних плата, статистика куповне моћи показује да је грађанима Србије за куповину једног јајета у мају било потребно два минута радног времена, док се килограм кромпира заради за девет, а шећера за 10 минута. За килограм чоколаде било је потребно радити два сата и 40 минута, за машину за веш девет дана и 10 часова, док се аутомобил "шкода фабија" може отплатити након годину и по дана рада, показао је најновији извештај Министарства трговине о куповној моћи становништва за мај.

СКОЧИЛА ЦЕНА МЕСА! Да ли се може очекивати да појефтини и кад

СКОЧИЛА ЦЕНА МЕСА! Да ли се може очекивати да појефтини и кад

Уколико планирате ЗИМНИЦУ, неће вам се допасти РЕКОРДНА ЦЕНА парадајза овог лета! Суша у Поморављу учинила своје

Уколико планирате ЗИМНИЦУ, неће вам се допасти РЕКОРДНА ЦЕНА парадајза овог лета! Суша у Поморављу учинила своје

КАЗНЕ И ДО 50.000 ДИНАРА: Сутра истиче рок за плаћање једног намета, ко закасни неће добро проћи

КАЗНЕ И ДО 50.000 ДИНАРА: Сутра истиче рок за плаћање једног намета, ко закасни неће добро проћи

Наиме, просечна потрошачка корпа за мај 2021. износила је 76.184,63 динара и већа је од просечне потрошачке корпе из претходног месеца за 360 динара (0,5 одсто), док је у односу на мај 2020. већа за 4,6 одсто. Минимална потрошачка корпа је у мају ове године износила 39.278,58 динара и већа је за 287 динара од минималне потрошачке корпе из претходног месеца (0,7 одсто), док је у односу на мај 2020. већа за 3,6 одсто. Истовремено су, међутим, расле и плате, при чему је просечна зарада без пореза и доприноса (нето) у мају износила 65.025 динара и у односу на исти месец 2020. номинално је већа за 10,4 одсто, односно за 6,6 одсто реално. За покриће просечне потрошачке корпе у мају било је потребно 1,17 просечних зарада, а за покриће минималне корпе било је довољно 0,6 просечних зарада.

- Посматрано по градовима, у мају 2021. куповну моћ изнад просека Републике Србије имали су Београд, Крагујевац, Смедерево и Нови Сад. У осталим градовима, који се статистички прате, просечна месечна нето зарада је покрила минималну потрошачку корпу, а није била довољна за покриће просечне потрошачке корпе - наведено је у извештају.

Није мировала ни инфлација, тако да су потрошачке цене у мају повећане за 3,6 одсто у односу на истим месец претходне године. А као и у протеклом периоду, највећи део потрошачке корпе у Србији иде на храну и безалкохолна пића - 28.450.82 динара (37,34%), затим на становање, воду, струју, гас и друга горива - 15.364,9 динара (20,17%), па на алкохолна пића и дуван - 7.239,31 динар (9,5%). Најмање месечног буџета трочлане породице у Србији оде на образовање - тек 487,56 динара, док у ресторанима или хотелима оставе око 870 динара месечно.

Раст цена и потрошачке корпе забринуо је потрошаче, а Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије (НОПС), истиче за Курир да потрошачи показују незадовољство због поскупљења, и то с пуним правом. - Држава мора да контролише и да утиче на цену основних животних намирница. После пандемије мања је понуда, а потражња већа, што је довело до раста цена уља, брашна, сунцокрета, кукуруза, меса... С друге стране, ове године су поврће и воће прескупо. Имамо пример парадајза, који тренутно у продавницама кошта и до 150 динара, а у Лесковцу су произвођачи исти тај парадајз бацали јер немају коме да продају - каже Паповић. Он сматра да ће трговци моћи да дижу цене све до оног момента докле је народ спреман да их плаћа:

- Питам се шта ли ће трговци радити са поврћем за зимницу које не успеју да продају управо због тога јер су им цене превисоке. У једном моменту тај раст мора да стане јер потрошачи неће куповати у оној мери као што је било досад.