Искористите ТУРИСТИЧКИ БУМ у Србији: Уложите 80 евра и зарадите МАЛО БОГАТСТВО од властитог рада

С растом броја туриста у Србији, расте и потреба за сувенирима. Добрих идеја за ову врсту посла, за која су почетна улагања од 10.000 динара па навише, не мањка, али пресудно је израдити бизнис план и допрети до купаца.

Пре 12 година свега двадесетак произвођача се бавило израдом сувенира, а данас је њихов број више од две хиљаде. 

Све може да буде "успомена за понети" - магнети, чокањчићи са ракијом, фруле, тестије, тањири, фигурице, накит, торбице, врећице, слике, ћилими, шустикле, отварачи, капе... Па и минијатурни стог сена који стане на длан и кошта 150 динара, који је аутентични сувенир из Србије.

Њихова израда може да се обавља буквално од куће или стана где живите, а посао да буде породична мануфактура.

Почетна улагања су мала, од 10.000 динара па и неколико пута више, зависе од врсте материјала, а ни алат није скуп. 

Инвестиција се увећава са бројем комада и сложености израде, односно што је сувенир луксузнији, веће су инвестиције, али оне се брзо исплате, а зарада буде дупла од уложеног. 

Свако ко има идеју, било који занат, умешан је нешто да уради, може да се бави њиховом израдом.

- Сувенир је нешто што треба да стане у џеп, што је "успомена за понети", мале цене, лак за транспорт и да има аутентичност локације пута на који се односи. Некада су туристи били спремни у просеку да издвоје пет евра, данас два-три евра - прича Ана Јовановић из "Сувенира Србије", портала на којем се може наћи на стотине сувенира који се израђују у целој Србији.

Њихов аутентични производ су специфични магнети, где су спојили српску традицију и обичаје.

- Нашли смо штампарију, ми смо осмислили припрему, штампар израђује магнете, лицитер мала срца, имамо жену коју ангажујемо да хекла мале шустикле, опанчара да изради опанак и ето сувенира - прича Ана.

Шта ћете продати, зависи од тренутка, али и среће. Некад и хоби може да се претвори у шансу за зараду. Међутим, врло је важан континуитет и квалитет у производњи, да познајете културу, традицију и историју и оно што је најпресудније је да сте добар продавац. Добра дистрибуција може да буде и онлајн, преко друштвених мрежа.

- Увек морате имати на уму да нико за вас неће продати, зато морате наћи начин да допрете до купца. Обавезно би требало обилазити места где су туристи, повезати се са локалним туристичким организацијама и Туристичком организацијом Србије - указује Ана.

Онлајн купци углавном су фирме и организације, неко ко је раније поклањао роковнике и хемијске.

- Кључно је да немате осцилације у квалитету израде, али и да можете брзо по потреби да направите захтевану поруџбину - истиче Ана Јовановић.

Ручни радови су и даље на цени, а они су избор старијих генерација. Доста су тражени пиротски ћилими, али им је и већа цена.

- Млађе генерације траже производе везане за нове медије и информационе технологије. Прави бум код младих туриста који све више походе Србију био би везан за те технологије, а код нас постоји апсолутни недостатак таквих идеја и производа - указује Драгана Поповић из "Сербиа арта", фирме која на тржишту сувенира у Србији постоји осам година, а у Црној Гори чак две деценије.

Међутим, оно што јесте озбиљна претња овом бизнису јесу сувенири из Кине, нелојална конкуренција и потпуни изостанак системске заштите од плагијата.

- За индустријску производњу потребна су озбиљна улагања, обучена радна снага и дизајнери. Тржиште је све озбиљније, како се померају границе, прати савремена кретања у свету. Добра идеја захтева и квалитетан материјал и коректну израду - указује Поповићева.