СРПСКЕ ДОМАЋИЦЕ развиле УНОСАН БИЗНИС: Спремање ЗИМНИЦЕ доноси ВИШЕ НОВЦА У НОВЧАНИКЕ!
Сваки уложен динар у производњу зимнице дуплира се и доноси динар чисте зараде, кажу жене којима је прављење киселих и слатких посластица постао уносан бизнис
Припрема и продаја зимнице постао је уносан посао од ког у просеку може да се заради једна плата. Ко има сопствено воће и поврће, зарада може бити и већа, а добром профиту доприносе и године као што је ова, када је поврће доста скупо, па се многе домаћице одлучују да не праве саме зимницу, већ да је купују.
СКОК од 4,1 одсто: Просечна српска плата у августу 49.773 динара
Један од најпознатијих крајева Србије, Коцељева, место је где су многи одлучили да срећу у бизнису потраже у производњи зимнице. Данас се у Коцељеви не може наћи тегла ајвара, без обзира колико је неко спреман да плати. На последњем Фестивалу зимнице продато је све што су произвеле, а то је око 15.000 тегли и флаша сокова, цеђеног парадајза, ајвара, воћних ракија, слатког, салата, џемова, меда.
Милена Павловић из Коцељеве већ 10 година производи зимницу. Слатки програм припрема од сопственог воћа, док њена заова Љубица Васиљевић на два хектара и у осам пластеника производи поврће. На тај начин два домаћинства остварују приход. У својој кухињи уз помоћ супруга Милована, који је без посла, годишње произведе тону зимнице.
- Да се не исплати, ја то не бих радила. Ми произведемо око 1.300 тегли и флаша различите зимнице, од сокова и слатког, па до производа од парадајза, паприка, краставца, купуса. Половину продамо током фестивала, а остало нам наручују преко целе године. Могли бисмо и више да продамо, али не можемо да произведемо јер је само нас двоје, а то су само четири руке. Ја то радим кад се вратим с посла из Службе за катастар, где сам запослена као геометар - прича Милена Павловић.
Цене зимнице је од 150 динара, па до 600 динара, а половина те суме је, како објашњава Милена, зарада. У цену су урачунате сировине, које углавном сами производе, а наплаћују рад и умеће.
- Ја то не бих радила да немам рачуна. Када сам почела да радим, нисам знала да ли ће то бити уносан посао. Ако се производи квалитет и ко има времена да се посвети томе, може да заради једну просечну плату - објашњава Милена која већину својих производа прода на фестивалу.
Зарада од зимнице добро дође и Љиљани Антић, која је раније радила у фабрици за прераду воћа, а када се пензионисала, наставила је кућну радиност.
- Лепо се заради, заиста. Треба доста рада и труда наравно, али кад се све сабере, то буде више од моје пензије. То може бити исплативо младима који су спремни да имају и сопствену производњу воћа и поврћа, онда је зарада већа. Ја имам своје воће, а поврће купујем. Половина новца од продаје је зарада. Осим тога, ми имамо своје купце и наше тржиште је сигурно - објашњава Љиљана, која већ осам година производи зимницу.
Да је ово постао исплатив посао потврђује и покретање неколико сајмова зимнице у Србији, а мајсторице своје производе продају и на другим фестивалима. Осим већ традиционалних манифестација у Коцељеви, Осечини, Новом Саду, покрећу се нови сајмови широм Србије, а организатори их позивају свугде где се продаје храна. Оне предузимљивије продају своје производе и преко интернета.
