ОБРАЗОВАЊЕ У ДОБА КОРОНЕ: Које су ПРЕДНОСТИ И МАНЕ онлајн наставе?
Нема кашњења, ни изостанака са наставе, ђаци су изузетно одоговорни у новонасталој ситуацији, а највећа мана су кратки часови, недостатак времена за понављање лекција и мањак интеракције са ученицима.
С обзиром на то да се прво полугодиште у школама ближи крају, је питала просветаре да пренесу позитивне, као и негативне стране држања наставе у ванредним оклоностима.
Опрез! Овога се плаши свака жена! Не игноришите симптоме упорне Ешерихије
КАДА РЕФОРМА ОБРАЗОВАЊА СТИЖЕ У СРБИЈУ? Сви детаљи новог плана за школовање, више ништа неће бити исто
ЗЛАТНА ДЕЦА НАШЕ ЗЕМЉЕ! Четвртаци у Србији и даље изнад просека из математике
Због епидемиолошке ситуације, маске и дезинфекција школских просторија су обавезне, часови трају од 20 до 30 минута, а разреди су подељени у групе како би што мање деце боравило у учионици у исто време.
Како је радити у овим условима више од три месеца? Како су се снашли наставници, а како ученици?
Просветари су најпоноснији на нашу децу која су здравствену ситуацију схватила врло озбиљно и тако се и понашају, проблема нема чак ни са тинејџерима који су по природи бунтовни.
У учионици нема галаме, не излази се на малом одмору. Најтеже је да се уклопе било првачићима за које је школа ново искуство, ученицима који су овог септембра кренули у шести разред и за сваки предмет добили по наставника и средњошколцима у првом разреду који су потпуно променили средину и другове.
За многе професоре, ученици ни дан данас не знају како изгледају јер на свим часовима носе маску.
Управо је предавање под маском цели дан, једна од најтежих ствари на коју се требало привићи, причају професори. Такође, чињеница да исту лекцију предају по 12 пута јер су разреди подељени у групе.
Генерална оцена просветара са којима смо разговарали јесте да се сви у школама, и основним и средњим, понашају далеко дисциплинованије него пре епидемије, па више нема ни кашњења на час.
Када на располагању имате тек двадесетак минута за рад, сви стижу на време. И сами наставници признају да су раније знали пропустити првих пет минута часа јер је било довољно времена.
- Деци смо увек морали скретати пажњу на дисциплину на часу, нисмо у почетку били сигурни како ће реаговати на све новине и ванредну ситуацију, али они су прилично лако усвојили нова правила. Не губе маске, придржавају се дистанце - испричала је наставница у једној основној школи.
Позитивна ствар је, додаје она, и што је ресорно министарство убрзало неке информационе процесе на које се иначе дуго чекало, па су многе школе добиле е-дневник.
Са друге стране, часови су ипак прекратки да би се лекције стигле детаљно објаснити. Наставници се базирају углавном на суштину, нема времена за понављање и утврђивање градива. Приметне су и “рупе” у знању ученика од прошлог полугодишта када је настава три месеца трајала преко телевизије.
- Они сами искрено кажу да тада ништа скоро нису научили, да им је само битно било да ураде и пошаљу домаћи да се види да су они свој део испунили - говори ова наставница.
Иако су тада критеријуми за оцењивање мало пали, сада је ситуација већ реалнија.
Наставници се надају да ће наставу и даље држати у учионицама, па макар и 20 минута, да ће здравствена ситуација то дозволити јер, како истичу, живу реч не може ништа заменити.
Онлајн настава на пролеће имала је много мањкавости, то је свима била новина, а поред ученика и професора, посла су имали и родитељи да деци помогну око лекција.
У овом полугодишту часови на даљину су већ лакше ишли. Поједини су овај кратки прекид искористили за понављање лекција.
- Апликација Теамс је одлично осмишљена, али треба имати на уму да, нарочито у сеоским срединама, немају сви ђаци приступ интернету и да нису сви информатички обучени, нити њихови стари рачунари и телефони могу да подрже ову апликацију - каже наставница са дугогодишњим искуством.
Сви смо сада много организованији и ефективинији, позитивна ствар је што смо постали и много флексибилнији, оцењује прво полугодиште Борис Петровић професор разредне наставе у бањалучкој основној школи.
– До скоро се подразумевало да се настава мора одвијати само у учионици, али ово нас је време научило да се морамо прилагодити новим ситуацијама. Деца су постала далеко самосталнија у односу на неки ранији период, доста тога могу сами урадити – истиче он.
Петровић сматра да су школе једне од најсигурнијих места, просторије се редовно дезинфикују, наставници и деца носе маске, одржава се дистанца.
Ипак, негативна страна рада у ванредним околностима је мањак интеракције између наставника и ученика, нарочито нижих разреда.
- У првој тријади је потребнији ближи контакт са децом, за време њихове адаптације на школу, учења слова и слично. Сада немамо тај присни моменат да можемо детету прићи, помоћи, него је све са дистанце, али водимо се тиме да је здравље на првом месту и да ће се све остало постићи - говори Петровић.
Он истиче да је сарадња са родитељима добра, људи желе максимално да помогну деци, али све зависи од тога колико времена имају од свог посла, те колико су информатички писмени.
- Деца у прва три разреда морају се више ослонити на помоћ родитеља због саме немогућности да баратају технолошким средствима. Први део онлајн наставе дефинитивно је оставио трага, то је свима био период адаптације, деца се нису сусретала са таквим начином рада, а и за нас је то било нешто ново јер смо и ми до тада научили радити у директној комуникацији са децом. Надам се да ова ситуција неће потрајати, али ако ипак потраје, верујем да ће резултати бити све бољи и бољи - сматра он.
У херцеговачким средњим школама задовољни су како протиче прво полугодиште. Председница Актива директора средњих школа Здравка Милићевић прецизира да је највећи терет био на наставницима да прилагоде рад краћим часовима.
- Све ово је била велика новина и изазов, подела одељења на групе, епидемиолошке мере, припремити се за час који траје 20 минута. Сналазе се наставници, али уочавају да им је то мало времена, пази се на квалитет наставе, али сигурно је да се он и губи. Ипак, с обзиром на сву новонасталу ситуацију боље је и то него онлајн настава - прецизира она. Истиче да ће епидемиолошка ситуација даље диктирати правила о раду, али да је ипак свима жеља да се часови наставе држати у школама.
А, шта на све кажу ученици? Многима је лепше када иду у школу, не буне се ни против краћих часова, а најтеже им је што на одморима морају бити у клупи и не смеју се приближавати једни другима. Они који путују до школе, причају да некада више времена проведу на станици и у аутобусу, него на часовима.
У јануару одлука о даљем раду
У Министарству просвете и културе РС недавно су оценили да је ситуација у основним и средњим школама задовољавајућа и да је циљ наставу до краја полугодишта одржати у учионицама, уз поштовање прописаних мера.
Министарка Наталија Тривић прецизирала је да ће током зимског распуста, који траје до 21. јануара, пратити епидемиолошку ситуацију и проценити да ли је након тога време да се ученици врате у школске клупе или ће распуст бити продужен. У овом моменту, директори школа и кризни штабови локалних заједница могу да поднесу иницијативу министарству да се настава за одређен период обустави због неповољне епидемиолошке ситуације и пређе на онлајн наставу. Она је још једном поновила да нема ширења вируса корона у школама, те да су прекиди наставе у појединим установама најчешће били на седам дана јер су наставници били заражени.
