УВЕДЕНА КАО НУЖНО ЗЛО - ОНЛАЈН НАСТАВА ПОКАЗАЛА ВИШЕ ЛОШИХ НЕГО ДОБРИХ СТРАНА: Колико ученици тако могу да науче?

Уведена као нужно зло у условима пандемије корона вируса, онлајн настава показала је више лоших него добрих страна, а могући негативни ефекти по знање ученика тек ће се видети.

Пред почетак нове школске године, разговарали смо са наставницима, професорима, педагозима и родитељима из Београда, Ужица, Новог Сада и Суботице о томе каква су њихова искуства када је реч о моделима наставе током пандемије.

О томе какво је искуство родитеља током онлајн и комбинованог модела наставе током претходне школске године, разговарали смо са оцем будућег шестака у београдској осмолетки "Бранко Радићевић".

- Мој син је, као и већина његових другара, од почека школе био за то да иде у школу када год је могуће. Онлајн му је био баш безвезе. Похађао је комбиновани модел наставе и на њему се видело да се другачије понаша када иде у школу и када не иде. Сваки други дан после школе био је и лепше расположен и пун жеље за дружењем, док је данима када не иде био без воље и снаге за било шта - прича Вук М. из Београда, отац будућег шестака.

Он сматра да су највеће мане онлајн наставе неспремност и мањак жеље наставног кадра да било чему науче децу.

- Чак нису ни снижавали критеријуме и тражили су много више него што су им пружили. Нису користили предности Гугл платформе (бела табла, видео позиви...), а и када су ишли у школу, иако их је било по десетак у групи, наставници су отаљавали посао. Примера ради, наставница математике уради један задатак за пола сата. Од свих предмета које је имао, једино је наставница музичког стварно дала све од себе да им приближи музику, да се нашали са њима, да их натера да нешто и сами истраже на интернету и да их научи нешто - прича Вук М.

Вук наводи да су он и његова супруга, као и већина родитеља са којима су у контакту, сагласни у томе да ако су хтели да им дете нешто научи да су морали или да плате приватне наставнике или да седну са дететом и греју столицу, објашњавајући му све оно што су и сами учили пре 30 година.

- А то је значило да смо увече седели до ситних сати читајући лекције, извлачећи на папир шта је битно, а онда сутрадан после посла седели са њим и покушавали да будемо наставници. Наравно, сви знају колико је већи отпор детета према родитељима него према наставницима - истиче овај отац.

Каже да је поред математике, свом сину морао да плати и неколико приватних часова из српског језика.

- Имао је наставницу из српског која је чак и чет искључивала наводно да не ометају једни друге, док је она само слала материјал и говорила: "Прочитајте и извуците шта мислите да је битно." Ја још не знам никога ко је на тај начин успео неке битне ствари да научи (падежи, времена), које ће му цео живот требати. Сви родитељи се слажу у једном: јадна деца су изгубила две године знања - истиче Вук.

Како каже, он и његова супруга као и дете, јеже се на саму помисао да може поново доћи до прекида нормалне наставе.

- Просто не желимо ни да прихватимо да до тога може да дође. Срећом, стварно мислим да су, барем генерација мог сина, доста млади и да неће неке драматичне последице оставити на њих. Али види се по њима да им стварно фали и школа и друштво и неки нормални наставник. Ми смо имали ту срећу да тренира ватерполо и да је тренинге имао стално, чак и по пет пута недељно и то је доста помогло да остане у контакту са другарима и да стекне нове, и да се колико толико дружи - закључује он.

Да постоје мањкавости у знању ђака које су последица онлајн наставе, потврђује педагог у Медицинској школи "Београд" Сандра Митровић, али напомиње да то свакако зависи од радних навика ученика.

- Сви просветни радници се слажу, а то су и утисци ученика, да је онлајн настава која је сваке друге недеље била у средњим школама, за разлику од основних школа где су ученици ишли сваки други дан у школу, оставила последице по знање ученика. Такав начин организације наставе није био добар, зато што су ученици у периоду када нису на настави и у школи, заправо више користили за одмарање, слободне активности и нису учили, а идеја је била да се период онлајн наставе искористи за додатно учење лекција - истиче Сандра Митровић.

Како додаје, самим тим се период онлајн наставе одразио на радне навике, а учење се претворило у кампањско.

- Наравно, то не важи за све ученике, али већина њих је тај период искористила супротно ономе чему је заправо онлајн настава била намењена. С друге стране, има ученика који су били мотивисани и који су имали своје циљеве, и без обзира на комбиновани модел наставе користили су паметно своје време и то се одразило и на њихова укупна постигнућа у школи. Свакако, што се тиче степена стечених знања у периоду комбиноване наставе, мислим да тај степен није постигнут у оној мери како се од програма очекује и како су наставници очекивали - каже Митровић.

Осим тога, Митровић наводи да су током претходне школске године примећени изостанци ученика из школе у време када је било планирано одговарање и тестирање знања.

- Изостанци који су се дешавали сваке друге недеље када су ученици требали да долазе у школу нису били везани само за ковид. Има ученика који су бирали часове на које ће доћи, избегавајући оне где је требало да одговарају. Дакле, у оној недељи када је требало да дођу у школу, ученици су избегавали долазак јер су знали да треба да одговарају. То је био проблем у свим школама, и основним и средњим - прича Митровић.

Наглашава да постоји бојазан и код ученика и код наставника да ће последице по знање тек доћи до изражаја, те да ће морати да се уложи значајно више труда да се та знања обнове у наредној години школовања.

- Млади људи се, без обзира на ситуацију која је озбиљна, радују поновном сусрету и доласку у школу, и томе да ће бити са целим одељењем. Ученици су, као и ми, увидели да је час од 30 минута недовољан да се обради све оно што је наставник замислио. У социјалном смислу мислим да ће се надокнадити тај изостанак контакта који је био у претходном периоду. Охрабрује их да се враћамо једној нормали, нормалном животу и образовању, без обзира на све што се дешава око нас. Школа је спремна и за други модел наставе за средње школе, односно да ученици долазе у школу сваког другог дана а не сваке друге недеље. Тај модел се у основним школама показао као много бољи, него модел који је био у средњим школама претходне године - поручује Сандра Митровић.

"Професорице, шта значи реч вајар?"

До пре неколико дана било је неизвесно на који начин ће се одвијати настава у Србији, уживо или онлајн, и док су се струке консултовале, родитељи и наставници изразили су бојазан да би још једна онлајн школска година погоршала ситуацију када је у питању знање.

У јавности су се појавиле петиције, три од којих је једна потекла из Суботице, а иницијаторка, која се обратила министру Бранку Ружићу, је Јасмина Марић, професорица историје у средњој школи. У писму које је назвала "Књиге, браћо - и настава уживо..." наводи да у име потписника сматра да је неопходна нормализација наставе на свим образовним нивоима. Између осталог, каже да "комбиновани модел значи сакату школу у којој часови трају 30 минута, а ђаци су, симболично маскама покривених уста, спорадично у клупама, а више у виртуелним учионицама, у којима се, спремна је да заложи у то име диплому професора и личну и професионалну част, ништа не може и неће научити".

О тврдњама професорке говоре и примери из праксе, а њен мотив да се ђаци врате у клупе је двострук, јер је и родитељ.

- Родитељи не желе да се ђаци деле на групе, то је из психолошко-педагошких разлога социјализације екстремно битно. Водим одељење са 26 момака који су били тим и онда су од марта 2020. подељени. Питала сам другу групу да ли им недостају момци из прве и рекли су "не", нити их доживљавају као део тима. Што није трагично, али није ни безазлен показатељ. Изгубили су и осећај зашто су бирали школу коју похађају, а тешка је, има стручне предмете и колеге су користиле разне платформе, међутим није то то. Родитељи запомажу и говоре да не могу децу да приволе да уче јер мисле да су на распусту ако су код куће - каже проф. Јасмина Марић.

Чак је и практична настава за ученике значила дописивање са професором и пошто је и она у истој онлајн учионици у дану су јој стизала 162 мејла преписке. У питању су шеснаестогодишњаци који су питали: "Шта је смисао свега што радимо?".

- Одржала сам мноштво допунских часова и док смо пролазили кроз градиво дошли смо до тога да се не разумемо уопште пошто деца нису навикла да мисле и раде самостално јер у основној школи нису савладали ни елементарну терминологију. Ако кажем да је Партенон уметничким делима украсио вајар Фидија, моја ученица ме пита: "Извините, али ја не знам шта значи реч вајар!". Томе води онлајн хаос, а осим тога и најбољи ђаци нам се опуштају. Једноставно, школе не могу да не раде, деца морају да похађају наставу. Морамо да радимо са ђацима. Неће бити лако покренути их, али када их покренемо резултати неће изостати - каже Јасмина Марић.

Међу родитељима који се слажу са професорицом Марић је и Суботичанка Ксенија М., мајка два основца и средњошколке. Објашњава да је онлајн настава уморила и да ђацима наставници и професори треба да предају, а не да се дописују са њима.

- Свако ко буде рекао да је његове дете напредовало и да је знање путем онлајн наставе у реду, не зна шта говори, јер то није и не може да буде истина. Моја деца су одлични ученици, али нису напредовали уопште и све што су научили на онлајн настави су и заборавили. Добра су деца, послушна, али сваки тренутак су користили да се опусте и не раде ништа код куће. Комшиница која такође има троје деце ми је рекла да ми завиди јер за свако дете имамо по рачунар. Одговорила сам да ћу јој дати све рачунаре, само нека деца крену у школу!

Милена Лемајић из Бачке Тополе, пре него што је донета одлука о редовном похађању наставе од 1. септембра, рекла је да је забринута због почетка школовања сина јер се плашила да би евентуално увођење посебних епидемиолошких мера, као и код претходне генерације првака, утицало на његов доживљај школе и даљег развоја.

- Важно је да од почетка иду сви заједно на часове, да не одвајају децу у групе. Желим да моје дете од почетка до крај школске године има другаре и у клупи, и у разреду и на одморима. Часови треба да трају 45 минута, да не буду скраћени. Брине ме како ће све бити организовано и не бих волела да часови буду онлајн. Најбоље ако све буде као пре епидемије короне. Волим да упознаје другу децу, да учи, да се сналази, да су и родитељи у контакту. Искрено се надам да се неће више никада поновити претходна школска година - каже Милена Лемајић.

Тијана Мијовић из околине Сомбора, мајка је дечака, који за неколико дана креће у други разред основне школе. Због епидемиолошких мера њен син је похађао наставу у првом разреду у групи и није имао прилику да упозна све другаре из разреда.

- Добро је што ће настава бити редовно организована и што ће деца ићи у школу нормално. Искрено се надам да ће неће више бити потребно уводити поново мере заштите од вируса. Жао ми је што су деца ишла одвојено на наставу. Такође, скраћени часови нису били довољни да се градиво испредаје онако како би то иначе просветни радници чинили. Сигурно да би деца више и боље научила да су ишли редовно у школу. Чак ниједан родитељски састанак нисмо имали у школи. Родитељи се знају једино путем viber групе и имали смо прилику да се са неким сретнемо док смо чекали децу испред школе – каже Тијана Мијовић.

- После неколико дана допунске наставе моји ученици су одмах постали поузданији, видим да им је одмах однос према свему постао другачији. Зато школе морају да раде, без обзира на све друго. Сматрам да гугл учионица може да буде одличан помоћни алат ако деци у школи предајем градиво. Ништа то што је онлајн није спорно и све то ваља, али не можемо да сведемо образовање на платформе. Живи контакт очима мора да постоји, јер све има разлоге зашто је тако. Да не говорим о уметничким школама, и када дете има индивидуалну наставу а све се блокира. Није постојао ниједан разлог да се такав час не одржи уживо, само су професор и једно дете у питању. Толико нонсенса је било... - каже професорица Марић.

Настава код куће схваћена као одмор

Родитељи кажу да су из нужде, заједно са својом децом, прошли кроз убрзану образовну онлајн револуцију. Колико ће деца из ње понети знања, нису баш сигурни.

Сања Тот, мајка једног седмака из Новог Сада, каже да су јој математика, физика и хемија постале још већи проблеми у животу него раније. Односно, њеном детету.

- Једноставно, да би се пренело знање, на појединим предметима је потребна жива реч. Објашњење које ће доћи одмах пошто деци испредајете нешто ново. Сину сам на крају уплатила часове математике приватно. Просто, ако хоће све да савлада на неком добром нивоу, то је нужно. Добра страна је што видео снимици наставе које професори праве остају на платформама и ученици их могу видети више пута. Али то је често џаба јер не могу да се концентришу. Он школу код куће схватају као игру. Да не причам како ми је најгори део заправо што дете седи испред компјутера од два до седам, јер је као на настави - рекла је Сања.

Како додаје, разуме и наставнике којима је корона закомпликовала живот. Теже им је да предају, да оцењују, слободног времена готово да немају. Отежана је комуникација свима. Како ученика и наставника, тако и родитеља и наставника. Прецизни подаци које наставници добијају на својим платформама који им могу открити колико је који ученик пута отворио лекцију и задржао се на њој су супер за статистику, али у стварности сматра да не дају резултате. Одређени предност види једино што неки ученици не морају да путују и губе време у јавном превозу, па би последично требало да имају више квалитетнијег времена за себе и своје образовање. Али вероватно то није тако.

- Улетели смо сви заједно у нешто што до сада нисмо ни знали да ли уопште може да функционише. Нико не прича ни о безбедности на интернету, о превише слободног времена које деца сада имају. Родитељи не могу да пазе на децу јер раде, наставници преко онлајн учионица такође. Мислим да је добар део ученика сваку недељу коју проводи код куће на настави схватио као одмор. Са друге стране видим да је неки прећутни договор у школама да се деца не кажњавају, ако се не појаве у онлајн учионици и ако не уче, нити да се пуно о томе прича. Нажалост ове године ће што се њиховог образовања тиче бити бачене. Добра ствар је једино што смо се на стање привикли, у почетку смо се нервирали и били под стресом - наставља Сања.

Деци сматра највише фале другари, комуникација са наставницима, али и распоред времена. Они би сада сами требали да квалитетно распореде свој дан, што је како тврди вештина који ни многи одрасли нису савладали.

Вукашин Лазовић, председник Актива средњих школа града Новог Сада и директор Гимназије "Лаза Костић", каже да је онлајн настава боља него да је уопште нема, али да се не може поредити са некадашњим нормалним стањем и то је сваком јасно.

- Радили смо како смо морали, не можемо бити незадовољни. Сви прижељкујемо да школска година почне регуларно. Ако до тога не дође мораћемо се задовољити и принудним решењем. Имамо савет да се родитељи, просветни радници и ученици вакцинишу. Покушавамо са имунизацијом, то је једина права метода. Видите како бројке расту и ми се плашимо да не почнемо са комбинованом наставом или још горе да буде нека дискриминаторна одлука по којој би вакцинисани ишли у школу, а невакцинисани онлајн - рекао је Лазовић.

Тренутно је као решење на столу систем семафора. Ако будемо у црвеној зони, сви ће наставу похађати онлајн, жута значи да ће ђаци опет по комбинованом моделу, док ће зелена омогућити да сви опет почну са школовањем "ин виво". Ако буде комбиновани модел, ученици ће се ове године смењивати на дневном, а не као прошле године на недељном нивоу, сматра Лазовић. Он претпоставља да ће ипак сви ученици кренути у школу, па ће се ситуација могуће мењати ако за то буде било потребе. Посебне предности онлајн наставе на основу досадашњег искуства, не препознаје.

- Не можемо говорити о неким предностима, ми овладавамо одређеним новим техникама, али то не може да замени наставу уживо. Стони фудбал, никада не може да замени праву фудбалску утакмицу. Укратко, све је горе од редовне и праве наставе, али је онлајн настава најбоља замена за редовну наставу. Постоји део ученика који су веома заинтересовани за одређене предмете и којима је онлајн настава помогла да се додатно осамостале, али то је тако мали број да је занемарљив. Много је више оних других, којима је праћење градива сада теже. И кад си тако самосвестан и вичан, потребна ти је гоздена воља да код куће испратиш сваки сегмент како треба - рекао је Лазовић.

Процењује да када упоређујемо онлајн наставу са редовном, недостатака је негде 95 одсто, а предностима оставља тек могућих пет одсто. Директор сматра како је социјални моменат нешто што ученици никако не могу да надоместе. Они су ипак колектив. Одлазак са неколико другара у кафић или кућне посете то не могу да замене. Како каже, када крене комбинована настава и пола деце није у школи и њему све делује празно, као да наставе нема.

- Оцењивање је на почетку представљало проблем за наставнике али сада не, овладали су ситуацијом и нашли начина да поштено и правилно провере знање. Проблем је праћење наставе. Неко може код куће да је прати, неко не. На крају немају све школе исте материјалне услове, да купе лаптопове са камерама које омогућавају да наставници и ученици једни друге виде, да буде мало лакше. Много тога се набавило у последњих годину дана од технике, из нужде, мало по мало и сви су некако овладали новом нужном комуникацијом - наставио је Лазовић.

Неминовне су последице по знање

Млађи син се радовао што је ишао у школу, и то ми је било најдраже, али ми је тешко падало што је старији син, као и већина његових вршњака, био срећан што наставу прате од куће. То ми је говорило да је, ако ово потраје, његова генерација изгубљена.

Ово су речи Марине Јевтић, Ужичанке, мајке троје деце и наставнице енглеског језика, која о искуствима школе из доба короне прича у улози мајке. Њен старији син је сада осмак, млађи петак, а има и ћерку предшколског узраста.

- Прошла школска година је, то кажу и други родитељи са којима сам у контакту, била изузетно напорна. Били смо укључени око дитигалне подршке деци, због онлајн наставе која је трајала од 13.45 до 20.00 сати нисмо виђали децу до увече, телефони стално усијани, због мора података у њима мало меморије, зовеш и провераваш да ли су урадили домаћи и како се сналазе. Притом, неки родитељи када је почела корона нису ни били електронски едуковани па су и они морали да савладају рад на рачунарима и платформама - каже Марина.

Три рачунара су јој, прича, била потребна у кући - обојици синова по један, и њој да би могла да ради. Код старијег сина, наставља, који је прошлу школску годину један дан ишао у школу, а други наставу пратио од куће, приметила је пад мотивације, концентрације и губљење радних навика. Заправо, додаје, исто то је примећено код већине ученика од петог до осмог разреда. Млађи син колико год да је био срећан што је ишао у школу жалио је што су одељења подељена, што седи сам у клупи и не виђа школске другове.

- Мислим да смо сви схватили колико је лепше ићи редовно у школу, али нисам оптимиста да ће ове године то потрајати. Многе породице живе у малим становима где деца немају простор у коме би могли да уче, а да остали укућани могу да уобичајено фукционишу. Све је било подређено деци, по кући смо ишли на прстима да би им правили тишину током праћења наставе. Овакав ритам - пре подне домаћи задаци, а од по подне до увече за рачунаром, час за часом од 45 минута, пре свега није добар за здравље деце, оставио их је без могућности да се баве спортом, некада чак и да немају времена за ручак - истиче Марина Јевтић.

Из угла просветног радника прича да ће настава од куће оставити последице по знање ђака.

- Знамо да су родитељи или неко други радили контролне задатке деци. Можда су им помогли да добију оцену, али ће то кад-тад деци доћи на наплату. Из тог разлога су летос завршни испити за осмаке били никад лакши - додаје Марина Јевтић.

Александар Урошевић, директор ОШ "Слободан Секулић" из Ужица, сматра да колико год су успели да организују наставу у доба короне, праћење часова од куће оставиће последице по образовање деце. Против неких ствари се једноставно није могло.

Деца су, каже у протеклој и делом у оној школској године пре ње остала ускраћена за бављење колективним спортовима, рад у секцијама, за певање у хору.

- Притом су ђаци имали све услове да од куће злоупотребе онлајн наставу кроз преписивање, неприсуствовање часовима, вађење да им је забаговао интернет, да им камера не ради и слично. Не кажем да су то радили сви, али било их је - наводи Урошевић.

Не само код прошлогодишњих првака, прича он, који нису стигли да упознају све другове из разреда, рад у две групе и старијим ђацима је направио проблем јер нису могли да се виђају. Највећи проблем је био како мотивисати дете, у ситуацији када га настаник не види, да прати наставу.

- Добра је ствар што су се ђаци разумели ситуацију у којој су се нашли. И они најпроблематичнији по питању понашања су били мирнији у школи него раније, није било испада на које су се наставници раније жалили - прича директор ОШ "Слободан Секулић".

Као и у свакој другој, и у овој школи је примећено да су поједини ђаци остваривали боље оцене путем онлајн наставе него када су редовно ишли у школи. Има до тога, каже Урошевић, и да су наставници спустили критеријуме оцењивања, али и до тога да су деца преписивала контролне задатке или им је то радио неко други. Свакако, било је и доста деце која су схватила да их забушавање може касније коштати и чије оцене су плод њиховог правог знања.

- Анкета коју смо спровели почетком новонасталих околности показала је да десетак од 560 ученика нису имали услове за онлајн наставу, било уређај или интернет. Успели смо то да им обезбедимо. После тога два ученика нису знала да користе уређаје па смо им путем родитеља слали штампани материјал. Било је и родитеља који нису били дигитално едуковани, па смо их обучавали за време часова одељенског старешине - наводи директор.

Многи родитељи, по његовим речима, били су преоптререћени својим обавезама и у тој ситуацији тешко је исконтролисати дете. Велика већина њих је то успешно урадила, али је било и оних које су своју заузетост и проблем злоупотребили да не надзиру дете.