Један од најбољих математичара на свету подржава СНС-а на наредним изборима
Стојан Раденовић право је освежење на српској политичкој сцени
"Мени су нудили кабинет. Питање је да ли бих ја у кабинету могао да доказем обичну теорему. За науку треба да сте рођени, као за уметност, сликарство, да сте острашћени", истакао је он једном приликом.
Име професора Стојана Раденовић се по први пут појавило у јавности 2015. године када је сврстан међу 100 најутицајнијих научних умова у области математике коју објављује компанија "Томсон Ројтерс". Ову ласкаву титулу Стојан је заслужио захваљујући великом броју научних радова које је објавио у најпрестижнијим научним часописима, као и високој цитираности у свету науке.
Већ наредне године, из тог разлога, професору Раденовић су се преписале заслуге што се Београдски универзитет нашао међу 300 најбољих на престижној Шангајској листи.
Само појављивање на листи 100 најутицајнијих научних умова представља велики успех, с обзиром да према подацима УНЕСКО у свету постоји око осам милиона истраживача.
Последњих година, Стојан је стекао поверење редакција угледних међународних часописа које га често ангажују као рецензента, а често истиче да је задатак сваког научника да ради што више и критикује колеге за „менталну лењост“.
Иако је у пензији за професора слободно време не постоји, он готово свакога дана неуморно пише научне радове у подрумској просторији зграде у којој станује, а сматра да је управо то заслужно за његов успех.
- Мени су нудили кабинет. Питање је да ли бих ја у кабинету могао да доказем обичну теорему. За науку треба да сте рођени, као за уметност, сликарство, да сте острашћени - истакао је он једном приликом.
Професор Раденовић често истиче да га веома радује што на се на листама најбољих научника налази све више младих истраживача из Србије, јер они представљају будућност ове земље. Такође, у јавним наступима се залаже за науку и награђивање младих научника, на уму има још један начин како да допринесе Србији. Наиме, његов циљ јесте да се што више људи укључи у бављење математиком и писање радова, јер сматра да Србија има сјајне предаваче, школе и доста генијалаца.
- Мене успеси других људи радују, они ме инспиришу и изазивају ме да и ја напредујем – рекао је професор.
Кратка биографија
Стојан Раденовић је рођен 1948. у селу Добра Вода код Лесковца. До 1979. је био професор у Четрнаестој гимназији, да би потом докторирао и наредне две деценије предавао на Природно-математичком факултету у Крагујевцу. Од 2000. године је радио на Машинском факултету у Београду, где је дочекао и пензију. Са 65 домаћих и преко 150 страних коаутора објавио је око 400 радова у међународним часописима, од чега је више од 200 часописа са СЦИ листе.
