Гајење ОВЕ БИЉКЕ уз минималан рад доноси сваког месеца и до 60.000 динара: Све уложено се брзо враћа!
Гајење буковача не захтева велика улагања, овај производ веома се тражи на тржишту, пре свега због хранљивих и здравствених вредности, а све уложено се брзо враћа.
Још једна од предности гајења буковача је и то што не захтева велики рад, а месчни приход, који можете да остварите поред редовног посла, креће се на нивоу просечне плате у Србији.
Беру вам се јабуке? ПКБ Воћарске плантаже нуде у закуп земљиште и воћњаке!
МАРКО СА 12 ГОДИНА ЖЕЛИ ДА РАЗВИЈЕ СВОЈ БИЗНИС: Са бабом узгаја чак и лимун (ФОТО)
ЗБОГ КОРОНА ВИРУСА ВАМ ЈЕ РЕЧЕНО ДА РАДИТЕ ОД КУЋЕ: Ово је пар савета како да будете једнако продуктивни
Све то потврђује и Сретен Марковић из села Богосавац код Шапца, који је после више неуспешних покушаја да оствари приход од воћарства, пре годину и по дана започео производњу буковача. Годишње произведе око три тоне гљива, а због велике потражње размишља да прошири бизнис.
Помоћни објекат у сеоском домаћинству у Богосавцу, Сретен је адаптирао у просторију за гајење буковача. У 40 квадрата спакује вреће напуњене сламом и мицелијумом и уз праћења услова, скоро целе године бере и продаје гљиве. Најисплативије је, каже, радити код куће, у подруму или штали.
- Слама је релативно јефтина, а на селу чак може и бесплатно да се нађе, уз услов да се плати балирање. То кошта 30 динара по бали, а од једне може да се напуне два до три џака. За сезону јесен-пролеће ја потрошим око 400 бала сламе из којих добијем од 2,5 до три тоне гљива. Ни семе није претерено скупо. Да бих напунио 60 врећа, за семе и потпаравање сламе и паковање, уложим око 100 евра и то је све. Са тих џакова месечно уберем 150 до 180 килограма гљива, када их продам по 250 динара, то је зарада од 40.000 до 45.000 динара. Ако сложим више џакова који не смеју да се додирују, или остварим бољи род, већа је и зарада - прича Сретен.
Међутим, то је посао који не мора да се ради сваки дан, већ само неколико дана у месецу. Када све сабере, у свом мини-погону ради 240 сати годишње. Једини проблем је простор, али овај искусни произвођач објашњава да буковаче могу да се гаје само када нису велике врућине. Ко има подрумске просторије или климатизоване хале, може гљиве да узгаја целе године.
- Џакови могу да се поређају да висе и у пластенику, под условом да се он прекрије и затамни, да се обезбеди проветравање на 20 до 22 степена Целзијуса. Овде је једини проблем када крену високе температуре, тада се производња прекида. У пластеницима може да се производи гљива током јесени и до априла - прича Марковић.
Још једна од предности је и то што је реч о потпуно органској производњи.
- Ја тврдим да је то стопостотна зарада. Ствар је само човека да ли се задовољава том количином новца. Имате људи који неће да почињу посао да би зарадили 3.000 евра годишње, а ја сам сигуран да овде не може да се пропадне. Мени се догодило да из пет џакова не никне гљива, али нисам на губитку, само сам мање зарадио - прича и напомиње да током поста буковача данима нема у маркетима и на пијацама.
Једна врећа даје од 20 до 30 одсто своје тежине готовог производа, односно буковача. Напуњена супстратом врећа је обично тешка око 15 килограма, па до краја брања може да се добије три до четири килограма плода месечно од једног џака. Први род је најобилнији, а сваки следећи мањи, па са око 50 џакова убере од 150 до 180 килограма гљива, а у најбољем случају чак и 240 килограма. Продајна цена је 250 динара, па је месечна зарада на малом простору од 40 до 60 хиљада динара.
Најтежи део посла је попаравање исецкане сламе, али су се Марковићи досетили како овај део да олакшају, па сламу убацују у геотермалну воду темепратуре око 80 степени која извире на бушотини у Богатићу, тако да нема додатних улагања. Семе, струја и превоз сламе на потпаравање кошта око сто евра, што отплати од 50 килограма, односно од трећина рода у том месецу.
Замена за месо
Буковача је изузетно укусна гљива, високе хранљиве вредности, богата протеинима.
Ова гљива позната је по високом садржају витамина Б1 и Б2, и антиоксидантима. У свом саставу буковача има низ витамина: Б, Д, Ц, К, протеине, минерал-јод, селен, натријум, калијум, цинк, фосфор, гвожђе. Највећа је потрошња током постова, јер за многе је то замена за месо.
Ако узгајате ово БИЉЕ, можете БРЗО ДА СЕ ОБОГАТИТЕ: Улагање минимално, а зарада ХЕКОЛИКО ХИЉАДА ЕВРА!
Неочекивана ситуација пензионера из Младеновца: Отишао у превремену старосну пензију, није ни слутио шта га чека!
КРЕМЕНОВИЋИ ЈЕДИНИ НА БАЛКАНУ ЛИЈУ ЦРКВЕНА ЗВОНА: Божански звук из Шумадије чује се у целом свету (ФОТО)
КОРЕЈЦИ ГРАДЕ ФАБРИКУ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ! Посао за 1.000 људи
ДОБРА ВЕСТ ЗА ГРАЂАНЕ СРБИЈЕ: У новој фабрици у Панчеву просечна плата биће 1.900 евра
