Како ЗАРАЂУЈУ МЛАДИ у Србији? Нова врста радника тражи своје место на тржишту
Интернет данас не представља само извор информисања и забаве, већ је и незаобилазно средство у обављању различитих послова, а процењује се да су радници из Србије међу најбројнијима у онлајн сфери рада, како у Европи, тако и у свету.
Они најчешће обављају послове из области креативне индустрије, ИТ-а, баве се писањем и превођењем текстова, давањем часова језика, продајом и маркетингом, биротехничким услугама, али и давањем професионалних услуга попут адвокатских, финансијских, консултантских...
Оно што их највише мотивише је могућност да зараде додатни новац, немогућност да се запосле у "офлајн свету", и зато што на таквим пословима могу да зараде више.
Прва студија такве врсте у Србији која одговара на питање ко су дигитални радници из Србије који учествују у масовном раду и какав је њихов социо-економски положај у друштву представљена је данас у Београду.
СРБИ ПРЕДЊАЧЕ: Србија је ПРВА НА СВЕТУ у ОВОМ ЗАНИМАЊУ!
То истраживање током 2018. године спровео је Центар за истраживање јавних политика.
Млади и вискообразовани људи са факултетским дипломама из економије, дизајна, маркетинга, архитектуре, филологије и инжењерства најбројнији су меду дигиталним радницима из Србије.
Они најчешће пружају услуге из области развоја софтвера и технологије (30 одсто), писања и превођења (29 одсто) или раде у креативној и мултимедијалној индустрији (22 одсто), неки су од података из истраживања.
Знатно мањи број дигиталних радника из Србије бави се продајом и маркетингом, биротехничким услугама и уносом података и пружањем професионалних услуга .
Већина дигиталних радника и радница ради на универзалним платформама које нуде најразличитије типове послова (Upwork и Фрееланцер), а потом следе и оне специјализоване само за једну област као што је, на пример, држање часова страних језика.
Како истраживање Центра показује, управо зарада представља један од главних мотива за раднике из Србије да се прикључе дигиталном раду на платформама.
Међутим, за неке дигиталне раднике, овај рад представља главни извор прихода, за неке, друге додатни прилив новца уз главну зараду, а за неке, само џепарац.
Генерално, дигитални радници зарађују више од својих колега у традиционалној економији. Њихова просечна бруто зарада је око 120.000 динара (јул 2018.).
НОВА ПРИЛИКА ЗА ЗАПОСЛЕЊЕ: Клинички центар Србије запошљава ВИШЕ ОД 100 радника! ОТВОРЕН КОНКУРС!
Трећина анкетираних дигиталних радника који су регистровани као предузетници и којима је ово претежно главни извор прихода убрајају се уједно и у оне који најбоље зарађују - у просеку 196.000 динара бруто.
Међу њима има највише оних који пружају услуге у ИТ сектору и у креативној индустрији у дигиталној сфери.
Србија је по броју радника на глобалним онлајн платформама кроз такозвани "масовни рад" већ годинама у самом светском врху.
Наставља се са јачањем капацитета ватрогасно - спасилачких јединица: Нова опрема, возила, запошљавање ватрогасаца
На ову "тиху револуцију" први пут је указала Светска банка у свом извештају за 2015. годину. Србија је, заједно са Румунијом, сврстана у водеће земље у свету и у Европи по процентуалном учешћу онлајн радне снаге у односу на укупан број становника, и у односу на укупну радну снагу у земљи.
Неки подаци показују и да је Србија у децембру 2018. године била на десетом месту у свету, а на четвртом у Европи по обиму радне снаге у дигиталном раду.
Будући да у дигиталном свету нема физицких граница, дигитални рад омогућава клијентима да допру до радне снаге широм света у било ком тренутку.
Поједини стручњаци процењују да је коришћење дигиталних платформи порасло за 25 одсто између 2016. и 2017. године.
Један од разлога за овакав раст јесте, без сваке сумње, способност платформи да створе ефикасан и брз систем упаривања понуде и тражње, знатно умањујући трансакционе трошкове који омогућава клијентима приступ вештинама и талентима за које би морали да потроше знатно више средстава за процес селекције.
Као и у офлајн сфери рада, веома су изражене приходовне неједнакости и родни јаз у приходима.
И ОВО ЈЕ МОГУЋЕ: Недељно САМО четири радна дана, а ПЛАТА ИСТА!
Могућност да дигитални радници буду ангажовани као запослени или по уговору о (ауторском) делу не постоји јер платформе нису регистроване као послодавци у Србији.
Како показује истраживање Центра, 83 одсто дигиталних радника ради стандардних 40 сати недељно или мање.
Истраживање такође показује да они дигитални радници који раде више од 40 сати недељно, најчешће имају предузетничку радњу или фирму, а дигитални рад им је главни извор прихода.
Рад на дигиталним платформама често подразумева и рад у нестандардним радним сатима, увече, или ноћу. Практично, овакве послове карактерише рад од куће, па су као такви избор за многе који воле да раде у сопственом окружењу и ван канцеларије.
