"МАДЕ ИН CHINA" је потпуна ЛАЖ! Уопште не носимо робу која је произведена у Кини, ИСТИНА ЈЕ МНОГО МРАЧНИЈА!
На доста одеће коју носимо стоји натпис „маде ин China“, међутим истина о пореклу те гардеробе је далеко мрачнија.
Кинеске текстилне компаније све више користе фабрике изван својих граница како би искористиле јефтинију радну снагу, на исти начин као што то чини Запад с Кином. Али, притом они варају тржиште – јер на одећу стављају препознатљиву ознаку „Маде ин China“, а робу уместо њих уствари производе израбљени радници у Северној Кореји, пише Ројтерс.
Кинези све више користе фабрике, трговце и фирме у пограничном граду Дандонгу, а потом робу насталу тамо широм света пласирају као своју. Коришћење Северне Кореје за производњу јефтиније одеће показује да се, успркос УН санкцијама наметнутим тој земљи, Ким Јонг Ун успева снаћи уз помоћ „пријатеља“. Наиме, санкције због севернокорејског нуклеарног програма не односе се на забрану извоза текстила.
– Примамо наруџбе из целог света – открио је један корејско-кинески бизнисмен из Дандонга, града на граници те две земље кроз који се одвија већина трговина Северне Кореје. Попут већине људи који су говорили о тој теми, тражио је да остане анониман због осетљивости целе ствари. У Дандонгу делује двадесетак агената који су посредници између кинеских добављача и купаца из САД-а, Европе, Јапана, Јужне Кореје, Канаде и Русије.
– Често крајњи купац нема појма да се роба израђује у Северној Кореји – истиче извор. Текстил је друга највећа ставка у извозу Северне Кореје, након угља и других руда, а зарада од извезеног текстила износи 752 милиона долара у 2016. Последње УН санкције у потпуности су забраниле извор угља, па Северна Кореја заиста мора да се снађе а очигледно је како се ослањају на Кину у своме економском опстанку.
Кинески је извоз порастао за око 30 посто, односно 1,67 милијарду долара у првој половини године, а већином се ради о тканинама и осталим сировинама из којих се у Северној Кореји производи готов производ спреман за тржиште.
Аустралијска спортска марка Рип Курл јавно се извинила прошле године кад је откривено да је део њихове скијашке опреме, означене као „Маде ин China“, направљен у Северној Кореји у једној од њихових фабрика. Рип Курл је окривио добављача своје одеће за „оутсоурцинг“ преко неовлашћеног кооперанта.
Међутим, трговци и агенти у Дандонгу кажу да је то широко распрострањена пракса. Произвођачи могу уштедети до 75 посто израдом своје одеће у Северној Кореји, открива кинески трговац. Неке од фабрика у Северној Кореји налазе се у граду Синиују, а друге су лоциране у околини Пјонгјанга. Завршена одећа најчешће се директно шаље у кинеске луке, где се само препакује и шаље даље у светске луке које су је наручиле.
Текстилна производња у Северној је Кореји била високо развијена седамдесетих година прошлог века, када су прве фирме из Холандије почеле да тргују Корејом. Иако је дошло до пада производње, последњих је година поновно почела да расте. Месечна плата севернокорејског радника у текстилној индустрији је око осамдесет долара месечно, што значи да је производња за чак тридесет посто јефтинија него у Кини.
Осим тога, севернокорејски радници могу произвести 30 посто више ођће сваки дан него кинески радник, открива кинески трговац. Разлог за то, наравно, лежи у израбљивању. У фабрикама Северне Кореје, радници не иду на WC кад морају, јер ће иначе успорити целу линију монтаже. Због тога заиста постоје прописане паузе за WC, које сви морају поштовати.
Додатан разлог због којег су севернокорејски радници тако продуктивни је њихово уверење да они раде за бољитак своје земље, а не плату. Они верују како то раде за свог вођу и боље сутра, а њихове се плате разликују од оних у другим азијским земљама. Рецимо, док је у Северној Кореји минимум 75 долара на месец, а просек 160 долара на месец, у Кини су просечне фабричке зараде од 450 до 750 долара на месец.
БОНУС ВИДЕО: Ово су послови са средњом школом или лиценцом који могу да вам донесу ВИШЕ ОД 700 ЕВРА МЕСЕЧНО
