ФАЛЕ ИМ РАДНИЦИ: Ево где нема ниједног НЕЗАПОСЛЕНОГ, а просечна зарада је 550 евра!
Одлични услови
У округу од 330.000 становника, са четири града и 325 села, нема ниједног незапосленог. Штавише, недостаје око три одсто радне снаге. Не, ово није утопија, већ стварност округа Бистрица-Насауд, у покрајини Трансилванија у Румунији.
- Не само да нема незапослености него нам недостаје још 3.000 људи да попуне новоотворена радна места - каже начелник овог округа Емил Радо Молдован.
Чеси траже српске раднике: Високе плате за ОВА ЗАНИМАЊА
Времена када је у Србији прва асоцијација на Румунију била сиромаштво и јефтина радна снага по Војводини давно су прошла. То се види на први поглед по путевима. Од граничног прелаза Ватин па све до Бистрице, негде око 470 километара, нема ни једне једине рупе на путевима, чак ни на оним локалним, сеоским.
Разлике у развоју три румунске покрајине ипак су видљиве, па је онај део према Србији, што личи на Војводину, сиромашнији. Види се то по напуштеним, оронулим кућама.
Али када се пређе преко шуме, у Трансилванију, слика је сасвим другачија. Лимузине на путевима и пословни објекти страних компанија наговештавају богато и модерно друштво.
У селима Трансилваније, као и у градовима у Бистричком округу блиставе фасаде, уређена дворишта, цвећем окићене улице где доминирају мушкатле и петуније. Трансилванија је кроз векове, прича Молдован, била најбогатија покрајина, а уласком у Европску унију овде је, практично, направљен економски бум.
- Без обзира на неке негативне стране, улазак у ЕУ је допринео развоју округа, Трансилваније и целе Румуније. Вредело је. Од 2012. округ је из разних европских фондова добио око 500 милиона евра. Стигле су стране компаније, а развијају се и домаће - објашњава Молдован.
Град Бистрица са око 93.000 становника својим сеновитим улицама, цветним кружним токовима, са обновљеним трговима, фасадама и вишевековним црквама, бисер је Трансилваније.
Бистрица одише чистоћом, иако је овде индустријска производња веома развијена.
- Сви наши планови концентрисани су на развој, али и на рециклажу отпада и заштиту животне средине - прича Александру Станеану из најјаче румунске компаније за производњу грађевинског материјала.
И Станеану се жали на недостатак радне снаге.
- Недостају мајстори. Овде је јагма за радном снагом из два разлога: први је што се много компанија отворило, а други што су млађи људи уласком у ЕУ отишли у економски јаче државе за веће плате - објашњава.
Просечне бруто зараде овде су 550 евра, што и није много мерено српским аршинима.
- Али у мојој породици од шест чланова двоје прима пензију, а нас четворо месечно зарадимо око 2.000 евра, што није баш мало - покушава да објасни једна од радница ове фабрике.
И није, рачунамо. Гориво је у Румунији јефтиније него у Србији, као и готово сви производи по маркетима. Преводимо цену комуналија из леја у динаре и чини нам се да је и то јефтиније.
