НА СЕЛУ ЈЕ БУДУЋНОСТ: Крагујевчани напустили посао, баве се пчеларством и имају НАЈВЕЋУ ОПЛОДНУ СТАНИЦУ У ЕВРОПИ
Дугогодишњи хоби се претворио у успешан бизнис.
Да је једна од перспектива Србије повратак људи на село и да је уз домаћинско газдовање могуће остварити перспективну будућност на породичним огњиштима, показује и пример породице Васиљевић из села Илићево надомак Крагујевца.
Браћа Иван и Бобан напустили су предузећа у којима су радили, и оно што им је било хоби током 30 година, претворили у свој основни посао. Они су пчеларство унапредили до савршенства и сада се баве производњом пчелињих матица. Имају и највећу индивидуалну оплодну станицу у Европи.
СРБИЈА ОСЕЋА ЗНАЧАЈНИ ПОМАК: Економија ускоро достиже свој врхунац - незапосленост сведена на 10 посто!
Лончар саопштио СЈАЈНЕ ВЕСТИ за медицинаре: "У јуну посао за 100 лекара и 200 сестара"
Здравствене службе Немачке у ОГРОМНОМ проблему, без ОВОГА не могу победити корона вирус
- Ја сам радио у салону намештаја и решио сам да тадашњи живот заменим за нешто здравије, интересантније... Тако сам се вратио на село и почео озбиљно да се бавим пчелама. Касније се придружио и брат Бобан, који је радио у као лимар у фабрици "21. октобар". Волимо село и нисмо далеко од града и живимо у здравој и мирној средини. Код великог стручњака за пчеле ишао сам на праксу. Имамо око 200 кошница, правимо и мед, поленов прах, млеч... Али основна нам је преокупација производња матица. То је породични посао, и брат, снајка и ја смо 24 сата ангажовани око тога. Имамо седам линија матица – то значи седам потпуно различитих фамилија које нису у сродству. Од матице зависи све и цела кошница. Принос меда, мирноћа пчела, друштво, све од ње полази. Она је краљица пчела, и она мора да носи велики обим јаја, да зна да зазими кошницу када дође септембар, да ужеса максималном резервом хране, и на пролеће да крене са убрзаним развојем друштва. Зато су битне њене генетске особине - прича Иван Васиљевић.
Ова породица гаји сивку, или Крањску пчелу. Она је призната као најбоља раса пчела у свету. Матица мора да има целу селекцију линије, гледа се на пет година од бабе матице, преко ћерке, па унуке и надаље... Матица се у кошници користи две године, и треба да се замени другом пошто се истроши.
- Ујутру устајемо у пет и леже се у два после поноћи... Нема одмора од априла до краја августа. Недељно произведемо 350 матица на почетку сезоне и онда тај број опада до 100 матица у августу. Матица излети из кошнице у природу, онда пусти феромон, и на стотине трутова из других кошница, из околине, осете је и полете ка њој. Што је више "момака", бољи је квалитет јер је већи избор. Од свих које оду, врате се 70 одсто матица, остале нестану. Углавном их поједу птице... Оне које се врате у кошницу, полажу јаја - објашњава Бобан.
Матице се развијају у оплодњацима, у посебним дрвеним сандуцима. Ливаде у домаћинству Васиљевића су их пуне.
- Сваки има осам одељења, са по једном матицом, која се обележава посебним фломастером. Одатле се обележена матица стави у посебан кавез. Уз њу се стави и шест живих пчела, које је чувају, хране и греју док путује поштом у свој нови дом, до купца - истиче Бобан.
Посао у пчелињаку није нимало лак. И поред заштитне одеће, свакога од њих пчела убоде стотинак пута дневно. Док се матица развија, сваки корак мора да се ради тачно у сат, са пуно пажње и знања, да би све протекло како треба. Васиљевићи се надају да ће неко од потомака наставити посао. Иван има ћерку која завршава стоматологију, док Бобан има кћи и сина основца, који је већ увелико ушао у тајне пчелињака. У шали кажу, да у пчеларству посао углавном настављају зетови, па је могуће да се догоди и то.
Мед је велика шанса за све у Србији
Због здраве средине мед из Србије је јако квалитетан и тражен на светском тржишту. Док му је цена код нас око 1.000 динара, вани кошта од 18 до 25 евра по килограму. Немци и Италијани купују велике количине багремовог меда и онда га мешају са својим, мање квалитетним да би снабдели своје тржиште. Мед је, кажу Васиљевићи, велика шанса за запошљавање читавих породица у Србији јер је потражња велика, али је потребан подстицај државе.
ИЗРАЕЛЦИ СМИСЛИЛИ ПЛАН "10-4": Како да сви иду на посао и у школу, а да се вирус не шири
ПАНДЕМИЈА ЈЕ ИЗНЕДРИЛА НОВА ЗАНИМАЊА: Да ли знате шта је КОВИД МЕНАЏЕР?
МАСОВНО СЕ ВРАЋАМО НА ПОСАО: До половине маја, српска привреда у пуном капацитету
Како родитељи у ЕУ са малом децом балансирају породицу и посао за време короне?
Пољска повећава накнаде за све који остану без посла због корона вируса
