Нова правила: Ко од медицинског особља оде у иностранство губи радно место у Србији

Медицински радници из Србије не могу више да узму неплаћено одсуство и оду у Немачку, Норвешку и друге земље да раде, а да их у нашој чека сигуран посао.

Како се незванично сазнаје у Министарству здравља, сви здравствени радници који желе да оду у друге земље да раде, прво у установи у којој су тренутно запослени, морају да прекину радни однос.

Ово правило важи од пре пар месеци.

- Није коректно да неко овде заузима место а да ради у другој земљи - кажу у Министарству здравља.

СИГУРНО СТЕ О ТОМЕ РАЗМИШЉАЛИ: Да ли је приклади ОДГОВОРИТИ на писмо одбијања за посао?

Ван граница наше земље трбухом за крухом, највише одлазе медицинске сестре и техничари, а затим лекари опште медицине, па интернисти, радиолози, анестезиолози и хирурзи.

Годишње се за те потребе, како је речено у Министарству здравља, које се позива на податке Лекарске коморе, изда око 800 сертификата добре праксе. Од овог броја треба одузети неколицину лекара који само викендом одлазе на рад у Црну Гору и Босну и Херцеговину, а којима је, такође, неопходан овај сертификат.

Ова нова мера, требало би да задржи медицинске раднике у Србији која је, иначе, највећи донатор донатор радне снаге у здравству.

Наше сестре, наиме, највише одлазе у Немачку, као и лекари (32,5 одсто) где, као и у Аустрији и Швајцарској није потребно полагање додатног испита односно нострификација дипломе, осим језика. Затим, у Словенију (14,3 одсто), Норвешку (6,5), Велику Британију (6,2), Аустрију (5,2)...

У последње време повећан је број оних који попуњавају места у здравственим установама у Уједињеним Арапским Емиратима, Катару, Саудијској Арабији...

Тренд одласка лекара из Србије знатно се повећао 2012. године. Услед тога, а и због тога што нам велики број одлази у пензију, у појединим гранама медицине бележи се дефицит здравствених радника, тако да се константно помиње да ускоро неће имати ко да нас лечи.

Резултати истраживања "Миграција здравствених радника из земаља Западног Балкана - анализа узрока, последица и политика'' које је Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" представио показали су да здравствене раднике на одлазак у друге земље највише терају ниска примања, немогућност запошљавања, незадовољство послом, животом и положајем лекара у друштву, непостојања услова за усавршавање и развој каријере, лоши услови рада, лоша организација и непотизам.

Прилика која се не пропушта: Овој држави су стално потребни радници, а плата је преко 1.000 евра

Исто истраживање је показало да је више од 75 одсто лекара запослених у здравственом систему Србије у неком тренутку свог живота размишљало о одласку из земље а овом кораку размишљали су и лекари специјалисти, и лекари који су тек на специјализацији, али и доктори медицине.