ПРИЧА ЖЕНЕ СА НАЈГОРИМ ПОСЛОМ У СРБИЈИ: Плате мизерне, радници немају ни тоалет, а ГЛАВА ИМ ЈЕ У ТОРБИ!
Овај посао захтева челичне живце.
То је робовласнички однос у ком само гледају како да нам узму део плате, која је ионако јадна – каже очајна радница.
Неки послови су право задовољство, док поједина занимања захтевају челичне живце. Ситуација је нарочито алармантна у трафикама где је, како су нам радници рекли, терор над њима већи него икад.
Сваки дан се у Србији прекрши преко 20 облика радног права, почевши од тога да радници у трафикама раде прековремено, а да им тај рад није плаћен, раде све празнике, није им дозвољен дневни одмор, не уплаћују им се доприноси, не смеју да седну у току радног времена – чак ни кад су најуморнији или најболеснији.
ОТВОРЕНО ПРЕКО 10.000 РАДНИХ МЕСТА: Ова земља тражи раднике и добро плаћа
То је робовласнички однос. Сад смо стварно само отирачи за ципеле којекаквим директорима који нам постављају немогуће нормативе.
Да, и то раде. И онда дојуре, јер нисмо изговорили препоручен текст купцу у ком нудимо жваке и кафе. Изгаламе се колико их грло носи и опет нам узму 30% од плате. Тоалет и воду немамо, суботе и недеље се не рачунају у радне сате, ноћни рад се не обрачунава, а има нас који радимо у трафикама које раде до поноћи.
ВЕЋЕ ПЛАТЕ ВЕЋ У ЈАНУАРУ: Забрана запошљавања до краја 2017.
Уцене, претње, викање, то нам је свакодневно. Купујемо жваке и упаљаче кад зафали за норматив, пијемо фласирану воду и сокове и извирујемо ко вреба иза дрвета – каже узменирена радница.
Додаје и да људи никад нису толико крали као последњих година, и да се чак и то одбија радницима од плате. Није сигурна да ли више страхује од лопова са ножевима и фантомкама или од кажњавања.
Страшно је када неко упери нож у вас, али је страшно и када ја сносим одговорност зато што ме неко опљачкао. Траже нам чак и да трчимо за лоповом. Доводе наше животе у питање како би сачували робу. Када добијемо плату, одмах морамо да издвојимо новац за робу којој је истекао рок и која је украдена – прича уплашена жена.
Послодавац крађу не пријављује полицији, јер ће лакше и брже наплатити од свог радника, па тако запослени никад не зна колико ће му бити одузето од плате, али се не усуђује да пријави газду због страха од отказа.