Одличан начин зараде: Брачни пар покренуо сопствени посао и сада живе ОДЛИЧНО, ево о чему је реч

У време када је тешко доћи до сталног запослења, за похвалу је свака иницијатива људи који успевају да осмисле начин да зараде, живе од сопствеог рада и уздржавају породицу. Пример су супружници Дениса и Самир Мешан из Бугојна који су се, након вишегодишњег боравка у иностранству, вратили у свој град и почели су да се баве пекарством.

Отворили су, наиме, сопствену пекару, која је за кратко време стекла своје редовне купце и поверење многих становника бугојанске општине.

– У почетку је било тешко. Уложили смо новац, и били свесни ризика који доноси улазак у нови бизнис. Срећом, нисмо погрешили у нашој процени. Не може се човек преко ноћи обогатити, али се може солидно живети – казала је Дениса.

Додаје да никада није зажалила због одлуке да се врате у Бугојно и због покретања посла којим се тренутно баве.

– Тамо је супруг на посао путовао 120, а ја 80 километара, у супротном смеру. И, онда, када након истека месеца платите све што треба, схватите да вам је добро и у вашој земљи, и да само требате да радите. Наши људи мисле да ће им живот на западу испунити све снове, али није тако – истиче.

Нагласила је да у прављењу хлеба и разног сланог и слатког пецива користе испробане рецептуре норвешких пекара, с обзиром да су у тој земљи живели од 2001. до 2013. године.

– Супруг је тамо радио као пекар, а одређено искуство је стекао и у бугојанском „Млинпеку“ у којем је, такође, провео извесно време. Некако се све посложило, и данас смо ту где јесмо, задовољни након три године рада – казала је.

Она је ЖЕНА ЗМАЈ! Жаклина је била ПРИКОВАНА за кревет, а данас има СВОЈУ ФИРМУ и савет КАКО ДА УСПЕТЕ у послу (ФОТО

Признаје да је конкуренција на тржишту велика и да, ако желе да опстану, пекари морају да уложе максималне напоре да понуде производ, који ће моћи да задовољи све ригорозније критеријуме купаца.

– Ми смо се базирали искључиво на домаћу производњу нових врста хлеба, који не садрже никакву хемију. Имамо домаћи, баварски и планински хлеб, и они су јако тражени. Није нам важна количина, већ квалитет хлеба који правимо – истакла је.

– Купују их углавном пензионери који живе сами, а буде и оних којима хлеб поклонимо, јер немају новца да га плате. Таквима увек изађемо у сусрет – вели Дениса.

Каже да пекарски посао захтева пуно труда и одрицања, и да због сталних обавеза нема баш пуно времена које би, евентуално, искористила за неке друге ствари.

– Када затреба, помогну и деца. Ћерка студира у Тузли, а син је средњошколац. Повремено запослимо студенткиње, које на овај начин зараде џепарац за даље школовање, што нам је посебно драго – истиче.

Сматра да сви људи, уколико то заиста желе, могу да буду успешни у постизању свог циља, без обзира којом професијом се баве.

– Важна је упорност, воља и жеља да се успе. Ако то имате, онда ни резултати неће изостати – поручила је.

Дениса на крају закључује како би могла да напише целу књигу о свом досадашњем животу и путу који је прешла с породицом до адресе на којој данас живи.

Велике промене које ће одушевити све раднике у Србији

Као 12-годишња девојчица је из родног Винца код Јајца отишла у избеглиштво у Словенију, а касније и у Аустрију. Тамо је похађала основну школу, и онда се 1995. вратила у Босну, тачније у Зеницу. Ту је завршила први разред гимназије, да би школовање наставила у Бугојну.

За тај град се, каже, чврсто везала још као средњошколка, заправо оног момента када је упознала свог супруга Самира, који јој је и највећа подршка.