НИЈЕ СВАКА ИДЕЈА ЗА БИЗНИС ИСПЛАТИВА: Где да уложите новац који сте уштедели
Људи који су успели да уштеде новац понекад нису сигурни где да га уложе, а нису све идеје за бизнис исплативе.
Уколико желите да своју уштеђевину уложите у неки посао или пројекат, веома је важно да знате колико су ваша улагања промишљена.
Нећете много зарадити ако новац оставите да лежи у банци, јер су просечне камате на штедњу тек један одсто. Једино ако одлучите да купите општинске обвезнице, које све више емитују локалне самоуправе, можете да рачунате на камату од шест одсто. Ни берза није сигурна, нарочито ако се не разумете или немате неког да вас посаветује.
Ово су неке идеје за бизнис, па погледајте шта су њихове добре и лоше стране.
Мала продавница мешовите робе (потребно око 9000 евра)
- изнајмљивање простора – 200 до 500 евра
- реновирање најмање 500 евра
- рафови око 1000 евра
- расхладна витрина од 600 евра
- каса 250 евра
- вага око 150 евра
- роба око 6.000 евра
Пекара (потребно око 17.000 евра)
- опрема око 14.000 евра
- изнајмљивање простора
- од 50 квадрата 500 евра
- репроматеријал 1.500 евра
- бруто зараде за два запослена 1.000 евра
Уколико послујете под франшизом постоје разне опције – од куповине франшизе па до договора са већ познатим ланцем пекара које нуде да опреме цео простор, или да се ради на проценат од сваког продатог пецива. Ипак, то се показало као неисплативо у малим срединама јер често не остаје довољно новца којим морате да покријете зараде запослених, трошкове књиговође и рентирања простора.
Сигурно улагање – у пољопривреду
Једина извесна делатност у којој грађани могу да уложе средства и буду сигурни јесте пољопривреда. Наравно, важно је и за који део пољопривреде се одлучују. С обзиром на то да је реч о малим улагачима, битно је да имају у виду да не „ставе сва јаја у исту корпу”, односно да се не одлучују само за једну производњу, него најмање две културе".
- Оне могу бити и у истој групи, повртарству, на пример, али да буде другачија структура - каже проф. др Миладин Шеварлић.
ЗАРАЂУЈЕ СЕ И ДО 100.000 МЕСЕЧНО! У Србији ОВАЈ бизнис цвета, а можете га почети од куће!
Профитабилност се, сматра он, разликује по областима, због чега је важно добро размислити у који део пољопривреде неко жели да улаже. Било би добро да се мали произвођачи удружују, јер то подразумева смањење трошкова, на пример, репроматеријала на коме на име већих набавки може да се уштеди и до 20 одсто.
Шеварлић каже да у београдским општинама по периферији има много малих парцела за изнајмљивање које не занимају велике произвођаче.
- И на пола хектара да гаје цвеће, чак и њивско (ван пластеника), може бити профитабилно - каже он.
Он напомиње да грађани који немају искуство у пољопривреди средства могу да уложе са неким ко је већ у производњи и да са том финансијском инјекцијом направе профит. То је и прилика да се волонтира на неком газдинству и да се посао брзо научи.
- Много је важно удруживање мањих парцела, јер на тај начин посао може да се уозбиљи и врло добро заради - каже Шеварлић.
Зашто ваше БИЗНИС ИДЕЈЕ пропадају уместо да их УНОВЧИТЕ
Као пример можемо навести улагање у лековито биље.
За узгој нане, камилице, невена и другог лековитог биља потребно је улагање од 1.200 до 2.500 евра по хектару, док приход од овог бизниса износи од 2.500 до 6.500 евра по хектару.
Где уложити новац у пољопривреди?
- малине, купине, боровнице, јагоде, шумске јагоде
- поврће на отвореном
- житарице: кукуруз, пшеница, раж, кукуруз кокичар
- сакупљање шумских плодова и биља
- поврће у мањем пластенику: салата, љуте папричице, аутохтоне сорте парадајза
Фризерски салон
- изнајмљивање простора 200–600 евра
- две фризерске столице 1.000 евра
- шампоњера око 300 евра
- два огледала око 170 евра
- сто и фотеље око 300 евра
- два фена око 160 евра
- за шампоне, фарбе и остале препарате треба издвојити око 1.000 евра
Потражња за фризерским салонима ће, према оцени Уније послодаваца Србије, увек бити велика, али је проблем у Србији сива економија, јер има јако пуно фризера који раде по кућама и становима у сивој зони и оних који су завршили неке кратке курсеве и тако постали фризери. Због тога су и цене ових услуга због велике нелојалне конкуренције изузетно ниске.
Како да покренете БИЗНИС за мале паре у Србији
Трошак за регистрацију било које фирме у АПР износи од 3.000 до 5.000 динара.
Да бисте, на пример, водили фризерски салон годишње морате да обезбедите 171.489 динара на име пореза на имовину, за грејање, смеће, водовод и канализацију.
На то треба додати око 180.000 динара за порезе и доприносе за једног запосленог.
Исти трошкови онога ко отвори пекару коштаће за годину дана 947.561 динар, али без новца неопходног за плате.