Померају се старосни услови: До пензије 5 година дуже него до сада?!

Продужење животног века носи са собом и више година на радном месту, и то је један од основних разлога којим се воде законописци како код нас тако и у Европи.

Врх лествице према очекиваном трајању живота држе Шведска и Италија. Очекивани радни век Швеђана и пре десет година био је натпросечних 38,9 година, а у међувремену је повећан на чак 41,2 године. При врху је још неколико најбогатијих чланица ЕУ, од Холандије и Данске до Велике Британије и Немачке. Трајање радног века се изводи из демографских и података везаних уз тржиште рада, а њиме се "мери" број година колико ће особе од доби 15 година у животу бити активне на тржишту рада, било као запослене или незапослене.

И док је пре само неколико година, тачније 2010. у Србији очекивано трајање живота за даме било у просеку 75,5, а јачег пола 70 лета, данас се очекује да жене "догурају" до 78, а мушкарци до 73. То са собом носи и померање старосног услова за пензију у наредним годинама са садашњих 65 на 70 година.

Подршка станоградње: Купцима првих станова милијарду динара из буџета државе

Ово неписано правило важи и у земљама Европске уније. Очекивано трајање радног века данас је у просеку износи 35,4 године или готово две године више него пре само једну деценију. Људи у ЕУ који данас улазе у свет рада могу да очекују да ће бити активни готово две године дуже.

Већ сада, у Шведској услов за одлазак у старосну пензију је 67 година, Италији 66, у већини земаља је 65 година.

Према последњим подацима статистичара, у нашој земљи просечна старост припадница лепшег пола се у односу на период пре једног века повећала за 15 лета, односно за 13 код мушкараца. Проблем је што се у Србији последњих година дешавају промене које су се још деведесетих година прошлог века десиле у другим европским земљама које су повећале старосну границу за пензионисање. Пошто пензиони системи нису одрживи, овакво усаглашавање је неминовност. 

Велике промене које ће одушевити све раднике у Србији

Катарина Станић из Центра за либерално демократске студије објашњава да наш пензиони систем већ прати ЕУ трендове: 

- Имајући у виду да се старосна граница за жене помера ка 65, да за мушкарце износи 65 година још од 2005. године, а да је очекивано трајање живота у Србији краће него у ЕУ, очекиван број година у пензији у Србији није дужи него у ЕУ. 

Изменама и допунама Закона о пензијско-инвалидском осигурању из 2014. године и Србија се приближила прописима у највећем броју европских земаља, укључујући и државе у окружењу. Старосне границе за оба пола у скоро свим земљама Европе су уједначене или су у процесу изједначавања. У 14 држава даме већ раде до 65 лета или ће на том нивоу бити по завршетку процеса подизања. У још 14 земаља старосна граница ће бити између 66 и 68 година живота.

Прилика која се не пропушта: Овој држави су стално потребни радници, а плата је преко 1.000 евра

Надежда Сатарић из удружења "Амити", каже да покушава да има разумевања за економисте, јер они превасходно размишљају о фонду из ког треба исплаћивати пензије. 

- Ипак, дубоког сам уверења да није реално у нашим условима повећавати старосни услов за одлазак у пензију преко 65 година, нити за жене, нити за мушкарце. Ово из разлога што је очекивано трајање живота у Србији око 74,49 година и оно је краће од свих земаља и бивше Југославије, а и из Европске уније, изузев Румуније. Просечан животни век у Србији је 74,56 година и он је такође најнижи, изузев у Црној Гори - објашњава она. 

Будући пензионери неће бити у прилици да примају пензије 30, 40, па чак у неким случајевима и 50 година, како је сада, јер више нема давања инвалидских пензија без реалног основа и пензионисања "по декрету", какво је било пре распада Југославије. 

- По мени је смислено да људима који желе да раде и после испуњења рока за пензију треба то и омогућити, али не треба на силу инсистирати и одлагати одлазак у пензију, чекајући неке године, а да су старији радници на тржишту рада, где немају ни примања, нити прилику да наставе да раде, јер послодавци готово избегавају пријем старијих од 50 година, а да и не говоримо о старијима од 60 година - наглашава Сатарић. 

Држава уводи НОВЕ МЕРЕ за контролу ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА радника: Ево шта то значи

Она сматра да ће, уколико се то догоди, таква ситуација негативно утицати на квалитет живота будућих пензионера, посебно оних који раде тешке физичке послове, и то не по осам, већ често и 10-12 сати дневно, или пак жена, које увек, поред посла, морају да раде још једно радно време код куће. 

Казнени поени уз пензионисање такође су присутни у многобројним пензијским системима, као што су Италија, Немачка, Аустрија, Литванија, Естонија, Португалија, Словачка, Швајцарска, Чешка и Шпанија, а увеле су га и државе бивше СФРЈ - Словенија, Хрватска и Црна Гора. 

Проценти умањења варирају од 0,34 до 0,4 одсто у неким државама на месечном нивоу, до чак 0,5 колико износе у Португалији и Словачкој. У неким пензионим системима се обрачунавају на годишњем нивоу, па су у Естонији и Литванији 4,8 одсто годишње.