Поштен рад, а људи га се стиде: За посао чобанина добија се и до 56.000 динара месечно

Павловци су село поред којег не протиче ниједна река. Али, имају толико крава да се може рећи да имају реку млека. Испод су Фрушке горе. Најмање је село румске општине. У селу има 150 кућа у којима живи четири стотине људи. Кад их је било стотину више пре пола века, за сваког житеља била је по једна крава. Данас је упола мање.

Дрво будућности: Јефтин расад а од продаје можете зарадити чак и до 50.000 евра!

Немање чобана смањише број музара. Једино се не мења пашња, како се хвале, лековитих трава, због чега је млеко од њихових крава најбоље.

Слободан је на раду на Малти остао без дела тела и за то је добио 64.000 евра одштете!

Сретох на пашњаку Бобана и Жељка, два сеоска чобана, подбочени на штапове и посматрају крдо говеда док пасе. Воле да диване, што рекли Сремци. О свему и свачему. Разумеју се у све послове. И у политику. Али, кад им поменух да их сликам и пишем за новине, ударише назад…

– Никако! Та мене је срамота да будем у новинама. И сад треба да ме брукате како чувам краве. Та, мани се ти тога – одмахне руком и крене на други крај пашњака Жељко.

– Нисам ни ја да се пише о мени, Жељко је у праву. Ми поштено чувано краве овде у Павловцима. Ја издржавам жену и четворо деце од тога. Али, знате није лепо да се пише да сам чобанин – подржа колегу Бобан, али се не љути ако се њихово чобановање нађе на странама новина. Рекоше:

– Ми ти ништа нисмо казали, а ти пиши шта си наумио.

Казаше да имају месечно сваки по 1.000 динара од сваке краве коју терају на пашњак у 6 ујутру, а увече у 6 враћају кући. Сваки има по сат, наизменично, у току дана за ручак. Тога дана на пашњаку избројах 56 крава. Можда неког другог дана има која више или мање.

Зоран Стефановић, власник примерног имања и највећег броја музара у Павловцима, о томе каже:

– Ови наши чобани зарађују к’о министри и стално нам повећавају цену чувања и рада на њиви. Пролетос дошли код мене и кажу да је цена скочила са 800 на 1.000 динара по крави. Ја то пренесем осталим власницима и сви негодују. Чобани не попуштају. Веле, све поскупело, а и Ђоковић дошао у наше село да гради кућу. Кад смо им рекли да то што је Ђоковић дошао у Павловце нема никакве везе са чобанском ценом, они нам ‘ладно одговорише да има. Ви ћете да продајете млеко и сир његовим пријатељима по вишој цени, а ми да радимо по старом. Е, нећемо! Чобана нема. Не можеш да га нађеш нигде. Попустимо. Ал’ ту није крај. У селу нема никога ко ће да ради на њиви – прича он.

Ово занимање у Србији се све више тражи: Плата преко 500 евра, а факултет није неопходан

– Треба храну за стоку са њиве донети. Чобани нам се понуде и траже 500 динара на сат. То је скоро три пута скупље него лане. Шта опет, него да им дамо. Зараде богами некад дневно 4.000-5.000. А вама веле како их је срамота што раде у нашем селу. Ако је тако, нек иду у неку приватну фирму па нек раде за три пута мању плату – каже Стефановић.

Последњих 5-6 година све чешће претежно пословни људи из Боеграда и Новог Сада у Павловцима купују празне старе куће које или реновирају или сруше па граде нове, да би овде уживали у тишини и чистом ваздуху. Један од таквих је и славни тенисер Новак Ђоковић који је на обали Павловачког језера купио плац и ту, како мештани веле, гради породичну кућу.

Пре те навале пословних људи у Павловцима се могла купити добро очувана стара кућа за највише 3.000 евра, данас таква достиже десетоструку цену. Али, ускоро неће бити кућа за продају, па ће Павловчани продавати њиве близу села као плацеве.

Биће ар њиве, тако веле павловачки паори, к’о сад стара кућа. Ако је тако, чобани имају лепих изгледа да опет подигну цену.