Драгана и Јоца направили БИЗНИС У СРБИЈИ: Килограм ОВОГ брашна продаје се за чак 300 динара!
Млин и спелтино брашно породице Илић из Врања поставили темеље нових навика у производњи и преради житарица на југу Србије.
Када су Драгана и Јоца Илић, брачни пар из Врања, прошле године купили млин у оближњем Павловцу, наилазили су на чуђење своје околине, јер таква инвестиција није била свакидашња.
"Није лако заменити асфалт за земљу" Младићи из Србије имају НЕСВАКИДАШЊИ ПОСАО: Живе на селу и кувају ЏЕМ!
СРБИ СМИСЛИЛИ: Гаје ову биљку коју свако од вас има у дворишту, а зарађују од њене продаје (ФОТО)
Једна или две НЕРАДНЕ недеље у месецу? Да ли ће овај европски тренд заживети међу нашим трговцима?
Њихова идеја да мељу спелту и потом продају спелтино брашно, показала се као веома исплатива инвестиција.
Јоца Илић прича како им нон стоп стижу поруџбине за спелтино брашно, које се у Србији све више користи у исхрани. Килограм оваквог брашна у спрским маркетима креће се од 180 до 280 динара у зависности од произвођача.
- Тренутно љуштимо спелту, машине раде пуном паром. Спелту сами сејемо на парцелама на ширем подручју Врања, овде у Павловцу , које је равничарско село поред Јужне Мораве, али и у пределу Пољанице, које је планинско подручје изнад Врања - каже он.
Ове године смо имали око 130 тона спелтиног зрна, које смо произвели сами. Брашно одлази на наше тржиште, али нису то неке велике количине, јер иако је у замахи, употреба спелтиног брашна није толико заживела код нас.
Многи људи и нису чули за спелту, без обзира што је то најстарија житарица.
- Ми смо решили да се опробамо у овом послу, имали смо уговор са једном фирмом из Шапца. Када је то предузеће продато, ми смо остали без купца, али смо се ипак снашли, те смо пласман уговорили са једном фирмом из Мађарске, која ће то да извезе за Аустрију - прича Илић.
Он појашњава да млин жито меље на камену, што је готово исто као да брашно настаје у воденици поточари. Додаје да су након куповине млина, узели и пратеће сито за тријажу.
- Жито мора да се меље у таквом млину, због тога да не би жито сагоревало. Тако да остаје као да се млело на воденици поточари.
Ми брашно продајемо по цени од 120 до 150 килограма, у зависности од количине, а у маркетима је то дупло скупље.
У суштини живимо од пољопривреде, јер поред млина имамо и површине под малинама. По образувању смо пољопривредне струке, супруга је дипломирани инжењер полопривреде, а ја сам дипломирани менаџер у пољопривреди
Такође, бавимо се и продајом ћумура, тачније извозимо ћумур - додаје Илић.
Његова супруга Драгана прича да приликом сетве спелте нису имали проблеме са обрадом земљишта јер је поступак исти као и код пшенице.
- Сетва спелте је једноставнија јер се основна обрада земљишта може обавити на дубини од 20 до 25 центиметара и то само две до три недеље пре почетка сејања.
Сеје се у периоду од октобра до новембра, то од 180 до 220 килограма семена по хектару.
Када смо упоредили трошкове сетве спелте, са сетвом пшенице, схватили смо да су улагања много мања, а добит добра. Спелта је погодна за органску производњу јер не упија штетне материје из земљишта.
Отпорна је на патогене што јој даје велику предност над осталим биљкама.
Када смо спелту произвели израчунали смо да ћемо више зарадити, ако је прерадимо у брашно које се све више тражи на тржишту, па је тако све и почело - појашњава Драгана Илић.
Како се прави хлеб од спелте
Спелта се лакше вари и не оставља осећај надутости који се често јавља када рецимо једе тестенина или неколико комада хлеба.
У породици Илић највише користе спелтино брашно у исхрани. Од спелтиног брашна праве хлеб, пројице и пите, додајући му понекад и кукурузно.
- Хлеб се прави тако што се замеси пола килограма брашна са 350 грама млаке воде, кашичицом соли, једном кесицом прашка за пециво и маслиновим уљем по жељи.
Толико је укусан да сви у кући једва чекају када ће бити печен, јер читав дом замирише - преноси Драгана.
Овај брачни пар саветује улагања у овакав бизнис, јер је спелта будућност у људској исхрани.
- Немојте да крећете сами, већ тражите подршку задруге, фирме за пласман. Нађите сигурно тржиште за пласма, па тек онда с еупуштајте у овакав бизнис. Што се тиче оних који би да сеју ову житарицу, сигурно нећете погрешити, јер се она исплати много више него пшеница - саветује Јоца Илић.
Аустријанци одлучни да ПООШТРЕ СИСТЕМ ЗА СТРАНЦЕ: Ништа од лаке пензије, ХРВАТИ их ДОБРО ПРЕВАРИЛИ!
Ако тражите посао ОВО морате да знате: Ево како оставити добар утисак на разговору за посао
Имају ли мушкарци више новца него жене: Шта је права истина, КОЈИ ПОЛ ВИШЕ ЗАРАЂУЈЕ?
За ОВАЈ посао плата је 100.000 ЕВРА: Вероватно за њега још увек нисте чули!
ОДЛУКА СЕ БЛИЖИ! Да ли ће заживети ЗАБРАНА РАДА недељом у Србији?
