Шта доноси НОВИ ЗАКОН који ће Србима омогућити да раде у Немачкој: Ових 7 СТВАРИ морате знати
Немачка влада усвојила је нови закон о усељавању стручне радне снаге, којим су ублажени критеријуми и подједностављене процедуре за запошљавање у тој земљи за раднике који долазе из трећих земаља, односно који нису ни немачки држављани ни држављани ЕУ.
Нови закон (Fachkräfteeinwanderungsgesetz) који ће омогућити радницима из земаља као што су Србија или Босна и Хецеговина да пронађу посао у најјачој европској економији, доноси неколико значајних промена.
Од почетка фантастичне каријере дели само један корак
Кад је крсна слава, КРИЗЕ НЕМА: За Никољдан Срби потроше 370 МИЛИОНА ЕВРА!
Како је наведено на сајту немачке владе, једна од најзначајних промена је то што ће се према новом закону израз "квалификовани радник" користити и за раднике са високом стручном спремом (факултетском дипломом) и за раднике са нижим стручним квалификацијама, што ће овим другима олакшати пут до посла.
Битна промена је и то што ће радници у будуће моћи да уђу Немачку и пре него што нађу посао, као што је то до сада био случај са високообразованом радном снагом. Како наводи "Велт", нови закон омогућава радницима који могу да докажу да имају средстава да се издржавају шест месеци (односно да не буду на терету немачке државе) и основно знање немачког да добију боравишну дозволу. Посао би требало да пронађу током тих шест месеци да би им боравишна дозвола била продужена.
Битан део закона је и "утврђивање еквивалентности квалификација". Признавање страних диплома до сада је био тежак процес, који је често био тешко остварив из матичне земље радника. Нови закон то мења одредбом која дефинише да у одређеним околностима, радик може стручну спрему стечену у земљи из које долази да докаже након доласка у Немачку.
То значи да квалификовани странци могу да уђу у земљу, можда чак и почну да раде, док траје поступак признавања њихових диплома и квалификација. Радници ће моћи да се пријаве за стални боравак уколико четири године константно имају боравишну дозволу, раде и плаћају пензиони систем најмање 48 месеци. Уколико су професионалне квалификације стекли у Немачкој, тај период је скраћен на три године. У занимањима у којима постоји озбиљан недостатак квалификоване радне снаге, као што је ИТ или услуге неге, ако је посао прихваћен, чак није ни потребно доказивање квалификација, пише "Еуроактив".
Значајна разлика у односу на досадашњи закон је то што немачки послодавци више неће морати да доказују да за место понуђено раднику имигранту није било могуће пронаћи одговарајућег кандидата из Немачке или ЕУ. Ако радник има потребну квалификацију и уговор о раду, може да добије посао без обзира на порекло других кандидата.
Такође, радну визу могу да добију и радници чија занимања на спадају у групу тражених у Немачкој.
Као битна промена у закону, на сајту се наводи да се овим законом олакшава останак радника у Немачкој у циљу дошколовавања и признавања стручних и професионалних квалификација.
Што се тиче потражилаца азила, закон предвиђа привремену дозволу боравка и рада у трајању од две године - такозвани "Beschäftigungsduldung". То значи да ако потражилац азила има посао, две године не сме бити протеран из Немачке.
Ово се односи на особе којима је азил одбијен, које најмање годину дана имају такозвани дулдунг, који најмање 18 месеци имају регуларан посао преко којег плаћају порез и доприносе, и раде најмање 35 сати недељно, наводи "Дојче веле".
Закон ступа на снагу од 1. јануара 2020. године до када ће важити постојећи закон о запошљавању радника из иностранства. Претходно, закон треба да прође Бундестаг. Немачкој недостаје 1,2 милиона радника, према подацима немачког Института за истраживање тржишта рада.
