Узгајање ове 3 врсте семена НАЈИСПЛАТИВИЈЕ: Са пола хектара земље зарадићете 350.000 динара
Ово узгајање доноси већу зараду и због чињенице да је Србија је у свету била препознатљива по квалитетном семену ратарских култура
Они који желе да зараде више од пољопривреде могу да се одлуче за семенску производњу која доноси више новца од уобичајене. Овај посао је одувек био исплатив у Србији.
Прочитајте и:
Производња семена није лак посао, јер захтева доста ручног рада и квалификоване раднике, а поред тога процес траје око годину дана и наводњавање је неопходно. Међутим, све то повећава зараду.
Многи пољопривредници који су одлучили да се баве њим сматрају да је најсигурнији и најисплативији. Уложени рад и труд доноси резултате. Најзначајнији и најисплативији семенски усеви су парадајз, паприка и купус. И поред тога што захтева доста рада, ова производња на релативно малим површинама је веома профитабилна, а то је и шанса за наше младе пољопривреднике и добру зараду.
Они који желе да почну да се баве семеном производњом треба да знају да парцела на којој ће се узгајати семе мора прво да се пријави ресорном министарству, а затим и саветодавној служби.
Ово узгајање доноси већу зараду и због чињенице да је Србија је у свету била препознатљива по квалитетном семену ратарских култура.
У атару села Кусадак производи се семенски купус. Реч је о српској аутохтоној сорти, производњи семена купуса "српски мелез".
Небојша Ристић, повртар, каже да је сорта карактеристична по томе што садржи висок садржај шећера у себи, па може да се користи у свежем стању и за кисељење.
Са пола хектара земље овај повртар очекује принос од пола тоне и зараду већу од 350.000 динара.
Поред купуса, узгаја се и семе кукуруза, пшенице, цвећа, паприке, лука, сунцокрета, парадајз итд. Семе паприке захвално је за узгајање јер га није потребно сушити.
И наше семенарске куће проширују капацитете, улажу у наше, али и новостворене сорте. Организују семенску производњу, заједно са кооперантима и за велике стране компаније.
- Семенска производња може бити и те како исплатив посао и за произвођаче који раде семенску производњу, а и за Институт као организатора те производње. Очување аутохтоних популација, односно развијање тих сорти које ће задржати карактеристике - мирис и укус, које јесу препознатљиве за ово подручје, јесу циљ и ту ми тражимо своје место - наводи Богољуб Зечевић са Института за повртарство Смедеревска Паланка.
