ЗЛАТИБОРАЦ ТРАЖИ РАДНИКЕ: Почео је посао на НЕВЕРОВАТАН начин, сада нуди плату од 70.000 и храну!

Радован Рашковић разгласио је од Ужица до Пријепоља - има ли иког ко би радио у његовој катрани на Златибору. Плата преко 70 хиљада динара месечно.

- Кукњава на беспослицу, а ја се убих да нађем раднике. Сви би да задњице увале у комотне фотеље, мало ко да потури грбачу - жали се једини катранџија у Србији.

Једног радника има, а још тројица су му потребна. Плаћа три хиљаде дневницу, трошкове превоза, даје два оброка, плус маренду. Не ради се недељом, никад на црвено слово, али никог да чупа борове пањеве. 

ДОСАДИЛО ВАМ ЈЕ ДА МОЛИТЕ ЗА ПЛАТУ? Ево како да натерате газду да вам исплати СВЕ ДО ДИНАРА!

Каткад наврате неки жељни посла, али код Радована не опстају килави Радовани. 

- Један је радио два-три дана и више се није вратио. Други је издржао до доручка. Загризао режањ саламе и парче парадајза, пружио руку и отишао. Још сам морао да га возим до аутобуске станице да би могао да се врати у Прибој. За тај посао мајка мора да роди 'ајдука' - вели катранџија. 

Крвав посао, али добра зарада

Све "црно злато" од златиборских борова Рашковић прода у Шведској. Ове године је извезао 16 тона, тврди, да је имао још тројицу уз себе, отпремио би 20 тона. 

- Крвав је ово посао, али се и добро заради. Исплати ми се да сваки дан путујем из Нове Вароши - прича Благоје Грбић, једини Рашковићев радник. 

ПЛАЋЕН ПРЕВОЗ И ОБРОК А ПЛАТА 1000 ЕВРА: Из прве руке прича о послу који овде нико не жели да ради

Катран се прави дестилацијом борових пањева. Прича Радован да од његове, па до Молдавије, више нема ниједна катрана. Храни троје деце, супругу, занемоћалог оца...

- Ономад ми је Швеђанин са којим тргујем признао: "Ми смо богата земља, нама требају такви као ви, сиромашни, за прљаве и тешке послове - слеже раменима Радован Рашковић. 

Јесте да га је Швеђанин ујео за срце, али тај надменик никад неће сазнати за смицалицу коју му је Радован сместио још поодавно. 

Посао покренуо захваљујући разговору који је чуо у кафани

Кафана у Мачкату, 2010. година... Радован са чашицом у руци и мишљу у глави - како прехранити чељад. За суседним столом седели су странци у друштву неких наших. Бацио Рашковић уво па ослушкивао. 

- Швеђани су причали да им треба катран, да је најбољи са Балкана, али да немају где да га купе. Као из топа скочих и казах: "Ја ћу вам производити катран". Тад ни моторну тестеру нисам имао, а камоли катрану - сећа се. 

НЕМЦИ СРБИМА: Радите код нас, дневница НАЈМАЊЕ 80 евра, а не треба ДИПЛОМА!

Рука руци... Куд ће, шта ће... Сетио се да у родној Мокрој Гори има девет катрана, које, додуше, данас не раде. Прорадио му кликер. 

- Све ово што видите, све шуме и катране, све је ово моје - хвалио се Швеђанима туђим иметком. Скандинавци су насели. Дали му још и капару. Брже-боље отишао је на Златибор, нашао плац усред шуме, набавио машине, јер су купци инсистирали на роковима. 

СРБИН ИЗ НЕМАЧКЕ ЗАПОШЉАВА РАДНИКЕ: Плата до 5.000 евра, а једини услов је да сте из БИВШЕ ЈУГЕ

- Све што сам имао уложио сам у катрану. Било је дана кад сам јео једном дневно, али се одрицање исплатило - препричава Радован.