Ако будете садили једну врсту воћа можете по хектару да зарадите и 20.000 ЕВРА ГОДИШЊЕ

Наша земља има одличне услове за производњу ораха и у првих је 15 произвођача на свету. Ипак, ми то воће увозимо, а многи пропуштају шансу за врло уносан бизнис.

Слично је и са лешницима, који би се такође могли гајити масовније, а чија је производња тренутно толико мала да се ради о свега 1.000 хектара засада леске, биљке која рађа лешник. То значи да чак 90 одсто потребних лешника увозимо.

Годишње се у Србији произведе двадесетак хиљада тона ораха, али то није ни део онога што би могло да се обере када бисмо имали више засада, с обзиром на то да наша земља има повољне агроеколошке услове за производњу тог воћа.

Раде Милетић, научни саветник Института за воћарство у Чачку, каже да је у Србији, према последњим доступним подацима, орах био засађен на скоро 4.800 хектара.

Сви успешни људи остварују оно што науме јер имају ОВИХ 13 НАВИКА

- Између два рата Србија је била извозник ораха. Данас смо више увозници. Дуго се радила производња са стаблима слабог квалитета и неодговарајуће родности и нисмо могли да одржимо ниво прозиводње - каже Милетић.

Међутим, данас су нам доступне модерне сорте високе родности, а главни разлог зашто немамо више произвођача је дуг период чекања да се инвестиција исплати.

- Калемљене сорте први род доносе тек у трећој години и то је углавном један плод. За десет килограма по стаблу потребно је чекати десет година - наводи Милетић.

Волео бих да сам ових 39 СТВАРИ О ЖИВОТУ знао пре 10 година

Инвестиција почиње да се исплаћује након десете године од садње, а у 15. години може се очекивати двадесетак килограма ораха, што, према речима стручњака, значи годишњу зараду од 20.000 евра по хектару засада.

Милетић каже да је слична ситуација и са лешником, који почиње да рађа раније, али захтева више рада, као и механизације, а потребно је и наводњавање што није случај са орахом.

- Орах је једноставнији и захтева мање људског рада. Током вегетације са леском има више посла. Треба уклањати изданке, а берба мора да буде машинска, јер су плодови ситни - каже наш саговорник и додаје да се са лешником висок принос може очекивати већ у петој или шестој години, а он се дуплира уколико су биљке наводњаване.

За почетно улагање код обе биљке потребно је по неколико хиљада евра, уколико плаћате само припрему земљишта и саднице. Узгој ових врсти воћа углавном долази као посао "са стране" који се обавља уз редовно запослење.

- Дуго чекање многе одвраћа. Крену па забораве да су засадили, а Србија има силне запуштене површине које су Богом дане за гајење ораха. Орах се сади за унуке, за генерације које расту, пошто је век експлоатације једног стабла чак 60 година - наглашава Милетић.