Белци су владали планетом од 18. до 20. века због једне баналне намирнице коју једете СВАКИ ДАН
Никада не бисте погодили
Чувени економиста Адам Смит је још у 18. веку посредно указао на занимљивост која се данас слабо види: да су повећана радна продуктивност, растућа популација и велике миграције тог доба засноване на, веровали или не - кромпиру!
Прочитајте и:
Слично је приметио и историчар Вилијам Х. Мекнил, који је рекао да је пораст људске популације у Европи, коју је омогућило увођење кромпира у исхрану, довео до тога да шачица европских нација доминира већим делом света између 1750. и 1950. године, пише угладни економски портал "Quartz".
Европска популација се од 9. до 14. века удвостручила, али већ око 1300. године стари континент је имао више људи него што је земља могла да прехрани. Ово стање се погоршало појавом “црне смрти” - куге.
Иако је становништво почело да се опоравља већ око 1500. године, Европа се и даље ослањала само на житарице. Глад је била честа појава до те мере да су сељаци понекад убијали своју недоношчад коју нису могли да прехране. Већ око 1600. године Европа је била на стази стрмог демографског пада.
И ту на сцену ступа његово величанство - кромпир! Успон кромпира Европа је малтене била осуђена на пропаст. А онда је са Анда, преко Атлантика, ношен шпанским галијама, стигао кромпир.
Долазак кромпира
Прича о кромпиру почиње пре више од 4.000 година у јужноамеричким Андима, кад су становници планинских делова култивисали дивљи гомољ отпоран на мраз који је убијао друге биљке.
- Око 100. године нове ере, зачетак пореског система заснованог на кромпиру довело је до успона царства Инка - записао је историчар Мекнил.
Цивилизација Инка се окончала инвазијом Шпанаца средином 16. века, али не и употреба кромпира којим су конквистадори хранили робове у рудницима сребра. А то сребро је финансирало читав век шпанског империјализма.
Хранљиви, а јефтинији
Кад је тек дошао у Европу, кромпир се тешко продавао. За разлику од друге важне житарице из Новог света, кукуруза, кромпир није одмах био прихваћен. Гладни сељаци су, међутим, брзо схватили предности гомоља. Како је Смит приметио, кромпири су били бољи извор енергије од постојећих европских житарица. Кромпир је био и далеко јефтинији од хлеба.
За разлику од житарица, кромпир долази спреман за јело, дакле не захтева додатни рад. Све што је неком потребно јесте мало земље и практично нула средстава да га узгоји. Кромпир је и хранљивији. Пола хектара кромпира и млеко од једне краве могу нахранити читаву породицу.
Показало се да је кромпир посебно вредан на северу Европе, јер је успевао у хладнијој клими од оне која је потребна житарицама.
Више кромпира, више становништва
Данас се често претпоставља да је до успона Европе дошло Индустријском револуцијом и, донекле, пољопривредном револуцијом. Стари континент је, међутим, био живахан пре обе те револуције, а кромпир је играо велику улогу у томе. Сада са обилним залихама хране, захваљујући неугледном гомољу, сити сељаци су почели да живе дуже и заснивали су веће породице.
Популација Европе се са 126 милиона у 1750. години скоро удвостручила на 300 милиона до 1900. године (масовне миграције нису урачунате у ово). Данас се сматра да је кромпир одговоран за бар четвртину раста популације и трећину убрзане урбанизације између 1700. и 1900. године. Захваљујући тим трендовима, индустријска трансформација северне Европе је прошла глатко.
- Сигурно је да без кромпира Немачка не би постала водећа индустријска и војна сила Европе после 1848 - записао је Мекнил.
Нарасла популација је опремала империјалне војске које су присиљавале удаљене нације да купују европску робу и производе сировине за њену индустрију. Европске нације нахрањене кромпиром промениле су планету и на друге начине.
Између 1820. и 1930. око 50 милиона Европљана - што је једна петина популације у 1820. - населила је земље Новог света.
Цунами белаца
- Такозвани 'цунами белаца' који су оставили Европу између 1840. године и Првог светског рата био је највећи талас људи који је икад прешао и који ће вероватно икада прећи океане - записао је историчар Алфред Крозби у “Еколошком империјализму”.
Један производ купују у Немачкој, а онда га препродају НА КИЛОГРАМ и зарађују дебело!
У 1750. години белци су насељавали око 22 одсто површине Земље, а два века касније чак 36 одсто. Чудо кромпира је омогућило миграције, а онда су европски мигранти узгајали житарице из старог света на новом терену. Обиље приноса подстакло је повећање стопе наталитета на највишу у забележеној историји.
Кроз трговину и империјализам, ти вишкови су подстакли Индустријску револуцију у Европи и касније у САД, захваљујући чему је Америка постала доминантна сила. Ера доминцаије кромпира је у међувремену прошла, закључно са 1965. годином од које кромпир више није најприсутнија светска индустријска биљка. Али, и даље је ту.
