Од 600 до неколико хиљада евра, па ко шта воли: Сви би стан у Београду, а где је квадрат најјефтинији?
Разлике у цени су све више "нереалне", чак и ако имамо у виду да се неке некретнине налазе у строгом центру, а неке на ободу престонице...
У Калуђерици (Гроцка) смо нашли стан где је квадрат чак 600 евра, мада је просек 800-900 евра. С друге стране, на Новом Београду и Врачару цена је у просеку 2.500 евра, у неким деловима и три пута већа, а центар је такође традиционално скуп.
РАСТЕ ИНТЕРЕСОВАЊЕ, А ДРЖАВА ПОМАЖЕ: Једна група добија субвенције од 5.000 евра, прича се и о бесплатном паркингу
ПОЧЕТАК ПРЕГОВОРА МИРИШЕ НА ВЕЋЕ ПАРИЦЕ: Хоће ли се повећати минималац и шта о томе кажу челници
САВЕТ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ РЕВИДИРА ЗЕЛЕНУ ЛИСТУ: Брисел тражи да испунимо седам услова, до када ће наши грађани моћи да путују
Док цене расту "нереално", поставља се питање шта је сада важније: локација (кварт) или тип/уређеност стана?
Ево примера: "Нашла сам диван стан у Калуђерици, "топ" категорије, а 71 квадрат кошта свега 65.000 евра, што је заиста повољно у односу на цене у овом моменту и с обзиром на то да је Гроцка градска општина. Али, смета ми чињеница да је то Калуђерица, која иначе важи за превише удаљено и неуређено насеље", каже саговорница.
Додаје и како у огласу пише да је стан кроз нов, са шпанском керамиком, док се у купатилу налазе "стаклени параван за туширање од инокса, геберит санитарије, Аристон бојлер". Ова стамбена јединица има паркет, а не ламинат, затим климу, квалитетну немачку столарију, подно грејање у ходнику, тространо је оријентисан.
Недавно се писало и о томе које су главне мане станова, тј. које одлике имају они који се најтеже продају на тржишту (у сваком моменту), а једна од ставки је једнострана оријентисаност, тако да је све друго свакако плус.
У поменутом огласу се даље наводи да је реч о староградњи (али је реновиран), што је све чешће бенефит у море лошије новоградње, није стан у кући, има терасу, интерфон, паркинг, укњижен. Ипак, цена је 915 евра по квадрату. Стан поседује дневни боравак с трпезаријом и две спаваће собе, те је према многим параметрима "идеалан".
Ипак, цена је нижа управо због локације.
За некретнину тог "калибра" на Врачару или Новом Београду траже барем 2.500 до 3.000 евра. С друге стране, "као алва" иду чак и укопане јединице у сутеренима - што довољно говори о томе колико је важан имиџ насеља. Неки квалитетни станови, чак и да су беспрекорно сређени, једноставно често не могу да се такмиче с некретнинама на топ локацијама - све и да оне нису у завидном стању.
Иза тога се крије сасвим логично објашњење: стан увек можете да средите, преуредите, изузев неког значајног проширења простора или тога што не можете да утичете на спратност; али, кварт не можете променити.
Тамо где није уређена инфраструктура, или је насеље превише далеко од центра и осталих делова града, или можда недовољно снабдевено/пошумљено - станови се знатно слабије котирају без обзира на то колико новца је уложено у њих. Београд се шири из дана у дан, тако да не чуди што у њему налазимо овакве распоне у ценама.
Ипак, остаје питање колико дуго још могу да скачу цифре у атрактивним деловима града и могу ли грађани-купци то да испрате?
