Депозити сигурни, Србија и регион добро место за пословање

Истовремено остварен је бољи резултат него у Западној Европи, а ниво профитабилности варира од земље до земље. Мада се чини да је економска криза иза нас, банкари окупљени на годишњој скупштини Европске банке за обнову и развој сматрају да неке грешке не смеју да се понове.

Гради се нови индустријски парк у Београду

(УЖИВО) ВУЧИЋ У КИНИ: Велика част за Србију што има могућност да се представи у Кини (ФОТО)

Изазови банкарског сектора у региону су превазиђени уз видљиве позитивне карактеристике. Расте удео кредита у домаћој валути при кредитирању становништва а позајмице су одрживије уз мање ризика. Када је тако регион и Србија према речима банкара на самиту Европске банке за однову и развој остају добро место за пословање.

- Раст БДП-а показује добру динамику, док је профитабилност банкарског сектора атрактивна. Позиција 'Уникредита', као снажне паневропске пословне банке са снажним тржишним учешћем у региону Источне и Југоисточне Европе значи да имамо добру основу за остваривање одрживог органског раста у региону, који остаје покретач раста за групу - каже директор дивизије "Уникредит" банке за Југоисточну Европу Антонио Вивалди.

Дакле, сви услови за раст кредита су ту, од довољно новца у банкама преко смањења лоших кредита до раста тражње. Поверење у банке је кључно али ту је за сваки случај и гарантовање државе за улоге.

- Сви становници у Србији сва мала предузећа знају да постоји пул од 50.000 евра који ће бити исплаћен уколико дође до проблема у финансијском сектору. С друге стране могу да кажем да је наш финансијски систем у овом тренутку стабилан и да не очекујемо кризу али обезбеђујемо стабилност и поверење - итиче Владимир Медан из Агенције за осигурање депозита Србије.

После девет година точак кризе и рецесије је најзад заустављен и сада се очекује снажан економски раст од неколико процената посебно у региону Југоисточне Европе. Оно на шта би требало обратити пажњу је надувавање такозваних лоших балона који би могли да угрозе тај економски раст.

Стручњаци позивају на опрез, иако раст кредита више неће бити као пре кризе када су позајмице расле и преко 20 одсто годишње.

- Ако дође опет до превеликог раста кредита може доћи до презадуживања и ту је највећа одговорност на банкама јер оне морају оцењивати кредитни ризик и до ког нивоа могу расти кредити. С друге стране одговорност је и на регулаторима да ако дође до надувавања балона кредита цена имовине да коче - објашњава гувернер Хрватске народне банке Борис Вујичић.