ДОБРО ПАЗИТЕ ШТА ПОТПИСУЈЕТЕ: Овај документ вам трајно може ЗАГОРЧАТИ живот

Током трајања радног односа запослени потписују разна документа. Често су запослени збуњени актима које им послодавац нуди да потпишу и страхују од последица које њихов потпис може да изазове, пише "Еспресо"

Премда је тешко предвидети све ситуације у којима запослени ставља свој потпис на неки документ који му је доставио послодавац, у овом тексту ћемо покушати да укажемо на то када се без бојазни од негативних последица може ставити потпис, а када треба бити опрезнији.

У наведеном смислу, говорићемо о следећим актима:

- о решењу о отказу уговора о раду од стране послодавца (који представља искључиво израз воље послодавца),
- о изјави о отказу од стране запосленог (искључиво одраз воље запосленог),
- о споразуму о раскиду радног односа (представљја одраз сагласне воље запосленог и послодавца),
- о бланко отказу

Потпис запосленог на Решењу послодавца

Када говоримо о актима које доноси послодавац, морамо поћи од чињенице да је законско овлашћење послодавца да решењима одлучује о правима и обавезама запосленог. Прецизније - о правима, обавезама и одговорностима из радног односа одлучује: - у правном лицу - надлежни орган код послодавца, односно лице утврђено законом или општим актом послодавца.

Ова овлашћена лица своје право одлучивања могу делегирати на друга лица. Код послодавца који нема својство правног лица - одлучује предузетник или лице које он овласти.

У наставку закон одређује да се запосленом у писаном облику доставља решење о остваривању права, обавеза и одговорности, са образложењем и поуком о правном леку. Против решења којим је повређено право запосленог или кад је запослени сазнао за повреду права, запослени, односно представник синдиката чији је запослени члан ако га запослени овласти, може да покрене спор пред надлежним судом. Рок за покретање спора јесте 60 дана од дана достављања решења, односно сазнања за повреду права.

Сходно цитираним законским одредбама, послодавац има овлашћење да о питањима из радног односа - о годишњем одмору, плаћеном одсуству, па и о отказу, донесе решење.

Решење о отказу које доноси надлежни орган, то јест овлашћено лице послодавца, мора да садржи потпис доносиоца. Решење мора да се достави запосленом, јер запослени има право да се упозна са актом који је донео послодавац, а којим се одлучује о његовим правима и обавезама.

Кад послодавац достави своје решење о отказу запосленом, основано је тражити од запосленог да као доказ пријема решења стави потпис. Потпис се ставља или на доставницу, ако се решење уручује поштом, или на сам примерак решења, ако се доставља лично у просторијама послодавца. Дакле, ако послодавац тражи од запосленог да стави свој потпис као доказ да је примио решење о отказу, запослени то може да учини.

Потпис запосленог у том случају је само доказ да је решење примљено и ког датума је преузето, али не представља израз сагласности запосленог са садржином решења. Наравно, мора се радити о решењу о отказу, а не да се "подмеће" изјава о отказу запосленог или споразум о раскиду радног односа.

Према томе, кад год послодавац достави запосленом решење о отказу, запослени може да потпише примерак решења који послодавац задржава (или доставницу). Потпис запосленог тада је само доказ о пријему одлуке послодавца и датуму примања решења. Такође, потпис запосленог никако не значи да се са решењем саглашава, већ само да је упознат са одлуком послодавца. Од момента пријема тече горе наведени рок за побијање решења послодавца код надлежног суда.

Потписивање изјаве отказа уговора о раду

Поред решења које доноси послодавац, у оквиру решавања питања из радног односа појављују се и документа која представљају само и једино израз воље запосленог.

Најзначајнија једнострана изјава воље запосленог, по питању последица које производи, јесте писана изјава о отказу уговора о раду од стране запосленог. За разлику од докумената које смо поменули у претходном поглављу текста, на којима потпис запосленог представља једино доказ ког датума је запослени примио решење послодавца (па од тог тренутка почиње да тече рок за евентуалну тужбу суду), овде потпис запосленог има конститутивни значај.

Када је реч о једностраној изјави воље запосленог, потпис запосленог је од пресудног значаја и представља потврду да је запослени сагласан са садржином акта, то јест да представља израз воље запосленог. Зато је јако важно добро промислити пре него што се стави потпис на документ који представља израз воље запосленог.

Примера ради, једном када запослени потпише изјаву о отказу и преда је овлашћеном лицу послодавца, она до тог момента производи правну последицу. Од тог момента, да би запослени повукао изјаву, треба му сагласност послодавца, односно не може више једнострано да се предомисли.

Потпис на споразум послодавца и запосленог

Када је реч о документу који представља израз сагласја воља запосленог и послодавца, потпис запосленог је од пресудног значаја и представља потврду да су послодавац и запослени заједно сагласни са садржином акта. Овде дакле немамо потврду да је запослени примио к знању неки документ, већ да тај документ заиста представља израз сагласних воља послодавца и запосленог.

Зато је и овде битно промислити пре него што се стави потпис на документ који представља сагласност воља послодавца и запосленог. Најзначајнији заједнички документ запосленог и послодавца јесте споразум о престанку радног односа. Када су се ове две стране сагласиле о томе да је најбоље да радни однос престане, они потписују заједнички акт о томе.

Међутим и овде треба бити опрезан. Наиме, постоје и ситуације да послодавац жели да раскине радни однос са запосленим, али не жели да спроводи законске процедуре отказа. На пример, послодавац сматра да је запослени технолоши вишак, али жели да избегне плаћање отпремнине. Често се дешава да послодавац "потури" запосленом да потпише да је у питању споразумни престанак радног односа.

Уколико се то учини и потпише такав документ, то значи да је запослени сагласан са тиме да му радни однос престане. То истовремено значи и да нема отпремнине, новчане накнаде код НСЗ итд. Према томе, ако неки документ представља одраз воље запосленог, потпис запосленог значи да је он сагласан са самом садржином документа и његовим правним последицама. Зато је увек потребан опрез при потписвању.

"Бланко" изјава - зашто је не потписивати?

У претходном делу текста говорили смо о значају потписа запосленог на решењу послодавца о отказу, као и на споразум о раскиду радног односа. Оно пак што је извесно да никада не треба чинити то је давање тзв. бланко потписа. Тачније, не треба никада ставити свој потпис на празан документ јер он касније увек може бити злоупотребљен од стране послодавца.

Накнадно, послодавац таквом документу може да дода садржину какву год пожели, а то је јако лоше за запосленог. Накнадним уношењем података, послодавац бланко потписану изјаву може да претвори у изјаву запосленог о отказу или у споразум о престанку радног односа са конкретним датумом. На основу таквих докумената он у сваком тренутку може да раскине радни однос уз "сагласност" запосленог (које заправо нема).

Најпроблематичија је изјава о отказу која се даје унапред послодавцу, а коју он може да активира кад год пожели. У делу Закона о раду који регулише услове за заснивање радног односа постоји одредба према којој послодавац не може да условљава заснивање радног односа претходним давањем изјаве о отказу уговора о раду од стране кандидата.

Имајући у виду овакво законско правило може се закључити да је законодавцу позната ова незаконита пракса, те је посебном забраном нагласио њену недопустивост. У пракси се оваква појава означава као "бланко отказ".

Ради се заправо о томе да будући запослени пре, или истовремено са потписивањем уговора о раду, на захтев послодавца, потписује и изјаву о отказу уговора о раду. Ту изјаву послодавац у будућности може да "активира" када пожели. На тај начин се, мимо стварне воље запосленог, раскида радни однос уз његову наводну сагласност или захтев.

Дакле, уколико кандидат за заснивање радног односа, поред уговора о раду, добије на потписивање и неки додатни акт, треба обратити посебну пажњу на то о каквом документу је реч.

Ако се ради о празном листу папира који у дну садржи једино потпис кандидата, или пак поред тога носи наслов "изјава о отказу уговора о раду" или "споразумни престанак радног односа" - не треба га потписати.

Уколико кандидат за заснивање радног односа на то пристане ствара се ситуација потпуне несигурности јер послодавац активирањем бланко изјаве запосленог и раскидањем радног односа, запосленог оставља без законске заштите која му се гарантује у случају отказа.

Бланко отказ се злоупотребљава у ситуацији када послодавац из неких својих разлога има намеру да раскине радни однос, па активирањем бланко отказа фингира отказ од стране запосленог или споразумни престанак радног односа. Он тиме жели тиме да избегне законске обавезе које има када би донео решење о отказу уговора о раду од стране послодавца.

За сваки од законом дефинисаних отказних разлога на основу којих послодавац може да отпусти радника, прописана је посебна процедура, којом се запослени штити од незаконитог отказа и гарантују му се одређена права у случају престанка радног односа.

Примера ради, ако је реч о отказу због неостваривања резултата рада или непостојања способности за обављање послова на којима је запослени распоређен, послодавац прво запосленом уручује писано обавештење у вези са недостацима у његовом раду, упутствима како да рад побољша, и примереним роком за побољшање рада. Тек ако се рад не побољша у остављеном року, могућ је отказ.

Углавном, за сваки од разлога из којег послодавац може да уручи отказ, закон му налаже одређене обавезе, којима штити запосленог од самовољног поступања послодавца. Сваки законит отказ подразумева постојање оправданог отказног разлога, поштовање процедуре и поштовање права запосленог за случај отказа. Међутим, уколико радни однос престане на основу воље запосленог, посебне процедуре нема.

Ако послодавац поседује бланко изјаву запосленог о отказу, јер ју је прибавио још приликом заснивања радног односа, то значи да последица престанка раног односа на основу бланко отказа може да наступи кад год послодавац жели. Тиме се запослени оставља без законске заштите прописане за случај отказа уговора од стране послодавца.

Судски поступак

Уколико се ипак деси да је запослени заједно са уговором о раду потписао и бланко отказ или другу изјаву, коју послодавац искористи ради раскида радног односа, једино што запосленом остаје јесте судски поступак који се покреће тужбом против послодавца. Да би се успело у судском поступку, у њему се мора доказати да је радни однос престао на основу бланко потписане изјаве. Уколико се тако нешто успешно докаже "судови праксу примењивања бланко отказа оглашавају незаконитом".

Уколико се то деси у судском поступку, тужилац (коме је престао радни однос на основу бланко отказа) може да захтева повратак на посао и исплату зарада и припадајућих доприноса за социјално осигурање, које су изостале од момента незаконитог престанка радног односа до момента повратка на посао. Уколико не жели повратак на посао, тужилац, може да захтева да суд досуди посебну новчану накнаду због незаконитог отказа.

Према томе, изјава запосленог, која је на захтев послодавца дата унапред (још приликом заснивања радног односа) потписивањем бланко раскида уговора о раду без датума престанка радног односа, ништава је и као таква не производи правно дејство.

Отказ уговора о раду потписан приликом заснивања радног односа не представља израз слободне воље у моменту престанка радног односа, то јест у питању је изјава воље која има ману. Ради се о изјави која је или изнуђена претњом да у случају одбијања потписивања неће доћи до заснивања радног односа (када је кандидат за заснивање радног односа свестан шта потписује, али пристаје само да би се запослио) или је дата у заблуди (јер кандидат за заснивање радног односа није ни био свестан да је потписао будући отказ или споразум о престанку радног односа).

У сваком случају ради се о изјави која не одражава слободну вољу запосленог, те је самим тим ништава и не може као таква да произведе последицу у виду престанка радног односа. Проблем је у томе што може бити веома тешко доказати да је потписана изјава заправо дата унапред, то јест да се ради о бланко отказу. У том смислу, у сваком случају је боље избегавати овакву праксу како се касније не би пролазило кроз судски процес, који може бити дуготрајан и компликован.

Извор: Србија Данас/Република/М.Л.