КАКО ДО ДОДАТНЕ ПЕНЗИЈЕ У СРБИЈИ: У добровољне пензијске фондове уплаћују и радници и послодавци
У Србији више од 200.000 људи уплаћује у добровољне пензијске фондове
Према подацима Народне банке Србије (НБС) за први квартал ове године, у добровољне пензијске фондове у Србији уплаћује 205.107 људи, што значи да скоро сваки десети радник, прецизније њих 9,4 одсто, додатно штеди за старост у овим фондовима.
КОЛИКО СЕ МОЖЕ ЗАРАДИТИ БРАЊЕМ МАЛИНА: Најбољи берачи "црвеног злата" за дан могу узети и 15.000 динара
ОД ПОЧЕТКА ГОДИНЕ УТАЈЕНО СЕДАМ МИЛИЈАРДИ ДИНАРА ПОРЕЗА: Шверцују Срби шта стигну, а ове ствари најчешће
СРБИЈУ ЧЕКА ЗАБРАНА ЈЕДНОКРАТНИХ ПЛАСТИЧНИХ ПРОИЗВОДА? После ЕУ и код нас се чека овакав корак
Они имају 279.536 склопљених уговора о чланству у пензијским фондовима, јер близу петина њих има уговоре са више фондова.
Извештај НБС за прво тромесечје показује да је просечан износ акумулираних средстава на њиховим рачунима, а он зависи од висине уплата, приноса које остварују фондови, висине накнада и дужине периода акумулације средстава, износио око 260.000 динара.
У прва три месеца 2021. настављена је пракса да у добровољне пензијске фондове, чешће уплаћују мушкарци, па су они чинили 57 одсто укупног броја чланова.
Просечна старост корисника добровољних пензијских фондова износила је око 47 година, а већина њих, око 62 одсто, имала је између 40 и 60 година.
У ове фондове појединци могу уплаћивати појединачно, такође и послодавци могу да уплаћују за своје запослене, док се трећа врста уплате односи на уплате преко пензијских планова.
У прва три месеца ове године, када је у фондове уплаћено 833,6 милиона динара, од укупних уплата 42,6 одсто су чиниле индивидуалне уплате, 32,1 одсто уплате послодаваца за запослене, док се 25,3 одсто односило на уплате преко пензијских планова.
У НБС указују да је, иако највећи број уплата реализују послодавци, приметан и раст индивидуалних уплата доприноса.
- У том смислу, постоји велики потенцијал за даљи раст броја чланова пензијских фондова, и преко појединаца који све више препознају значај штедње за старост, и преко компанија, нарочито ако се има у виду да тек сваки десети запослени има отворен рачун у добровољном пензијском фонду - наводи се у извештају.
Додаје се да на тај начин радници и послодавци могу да уштеде, с обзиром да је уплата доприноса од стране послодаваца до 6.062 динара ослобођена плаћања пореза на доходак грађана и доприноса за обавезно социјално осигурање.
Када је реч о повлачењу средстава са рачуна, у извештају се наводи да се она највећим делом исплаћују једнократно, па је у прва три овогодишња месеца једнократно исплаћено нешто више од 441 милион динара, док су програмиране исплате износиле 74,6 милиона.
Иначе, на тржишту добровољних пензијских фондова су на крају првог тромесечја пословала четири друштва за управљање, која су управљала имовином седам добровољних пензијских фондова, једна кастоди банка, пет банака посредника и једно друштво за осигурање посредника.
Нето имовина фондова износила је 47,7 милијарди динара, што је за 1,5 одсто више него на крају претходног тромесечја.
У извештају се наводи да су у првом кварталу укупне уплате износиле 833,6 милиона динара, да су чланови повукли 528,8 милиона динара, док је добит од улагања износила 408,9 милиона динара.
У структури улагања имовине фондова највећи удео су имале државне обвезнице, које су циниле 79,1 одсто укупне имовине, средства на кастоди рачунима и орочени депозити банака чинили су 7,8 процената, акције 12,1 одсто.
На крају првог тромесечја 84,2 одсто имовине било је у домаћој валути, а у страној, односно у еврима, 15,8 одсто.
