ДРУГИ ТАЛАС КОРОНЕ ПОРАЗИО ХРВАТСКУ: Стручњаци предвидели рекордан пад привреде
Агенција је потврдила да је инвестициони кредитни рејтинг Хрватске ''BBB-''
Агенција Фич очекује да ће хрватска привреда ове године пасти рекордних девет одсто, будући да је други талас пандемије корона вируса тешко погодио извоз услуга и потрошњу домаћинстава упркос опсежном пакету мера подршке укупне вредности нешто веће од 10 одсто БДП-а.
Волонтери у доба короне - ко су људи који су без страха стали уз државу и народ
НЕМА ВИШЕ ПОРЕЗА НА ОЧЕВИНУ У СРПСКОЈ: Усвојене измене закона која се односе на наслеђивање и поклоне
ДАНАС ДРУГО ИЗВЛАЧЕЊЕ: Стан у Београду и пет аутомобила за добитнике у игри "Узми рачун и победи 2020"
Агенција је потврдила да је инвестициони кредитни рејтинг Хрватске ''BBB-'', уз стабилне изгледе, истакавши очекивани поступни опоравак од корона кризе уз финансијску подршку ЕУ, али и проблем ограничених капацитета за коришћење европског новца.
Рејтинг одражава снажне структурне показатеље, укључујући виши развој људских потенцијала у поређењу са земљама са сличним рејтингом те бољи систем управљања и виши БДП по становнику, али га ограничава слаби потенцијал раста и високи јавни дуг, истиче Фич.
Стабилна прогноза одражава оцену агенције да ће се привреда поступно опоравити од последица пандемије без значајних неравнотежа и да ће власти средњорочно спровести фискалну консолидацију уз значајну финанцијску подршку из ЕУ и фискалну штедљивост.
Смањена и процена раста у 2021.
Процену раста у 2021. Фич је снизио са 4,5 на 3,8 одсто, очекујући слабији повољни утицај опоравка у главним партнерима и континуирано пригушену потражњу у услужном сектору. Очекују ипак већа јавна улагања, чији ће главни покретач бити пројекти обнове Загреба после потреса.
Агенција оцењује оптимистичним поруке владе да би Хрватска могла усвојити евро најраније 2023. године, процењујући да је најизгледнији датум усвајања почетак 2024. године.
Усвајање евра подупреће рејтинг, истичу у Фичу, додајући да би у раздобљу од уласка у ЕРМ II до уласка у еврозону могли да подигну рејтинг Хрватске за два нивоа.
Међу факторима који би могли позитивно да утичу на рејтинг истичу напредак у процесу уласка у еврозону, смањење јавног дуга исказаног уделом у БДП-у, боље изгледе за привредни раст и побољшану конкурентност.
Рејтинг ће да падне ако се не смањи јавни дуг
Рејтинг би могао бити снижен ако Хрватска средњорочно не смањи јавни дуг, на пример, због израженијег и дуготрајнијег раздобља ублажавања фискалне политике и пада привреде. Могући би разлог били и погоршани средњорочни изгледи за привреду, додаје Фич.
