Ево како можете добити 6.000 динара преко плате: Због овога послодавац МОРА да вам исплати овај бонус

Многи не знају, али када користе приватни ауто у службене сврхе (не за долазак или одлазак с посла), имају право на накнаду од послодавца која може да пређе и 6.000 динара месечно, а да при том и сам послодавац буде ослобођен пореза за такву накнаду. Многима су фирме плаћале за гориво, али тај износ је мањи од оног који вам реално припада.

Добра вест за све возаче у Србији! Гориво би могло да буде јефтиније чак 7 динара

ЈЕФТИНИ ПОЛОВЊАЦИ У СРБИЈИ, А НИСУ НА ОГЛАСИМА: BMW за само 354, пежо 483 евра

Сваком возилу је после неких 15.000 километара потребан мали сервис, а то подразумева замену уља, кочионих плочица, антифриза, замену гума... Не дај Боже да дође до неког квара! Све то кошта и кад то узмете у обзир - питате се зашто бисте фирми у којој радите стављали свој ауто на располагање?!

Ако фирма нема возило, а вама то знатно олакшава одлазак на службена путовања или на састанке по граду, треба да знате да послодавац има основа да вам плати накнаду за коришћење приватног возила запосленог у службене сврхе.

Наиме, Законом о порезу на доходак грађана утврђен је неопорезиви износ ове накнаде, односно износ који послодавац може да исплати запосленом, а да том приликом не плати порез на овај приход.

У овом закону неопорезиви износ накнаде поменутих трошкова утврђен је у износу од 30 одсто цене једног литра бензина помноженог бројем потрошених литара, а највише до 6.147 динара месечно.

Дакле, уколико је на службеном путовању запослени прешао 100 километара, потрошио 10 литара бензина, чија је цена 130 динара, послодавац има право да му исплати накнаду која ће до износа од 390 динара (30% x 130 динара x 10 литара) бити неопорезива.

Поред ове накнаде, послодавац има право на књижење трошкова горива које такође треба да исплати запосленом, односно власнику аутомобила, а који је такође неопорезив. Ово важи за све послодавце којима су трошкови горива "оправдани" обрачуном по путном налогу, додатним евиденцијама и рачунима за гориво који гласе на послодавца.

Оно што би послодавци требало да узму у обзир код утврђивања накнаде је број пређених километара, броја литара потрошеног горива, дужине трања службеног путовања и слично.

Тако послодавац може да одлучи да запосленима исплати 30 динара накнаде по сваком пређеном километру, или рецимо 30 одсто цене литре горива по сваком пређеном километру или на било који други начин.

Ипак велики број послодаваца накнаду обрачунава на исти начин на који се утврђује неопорезиви износ накнаде ради једноставности обрачуна и минимизирања трошкова пореза.

У Унији послодаваца Србије својим запосленима не исплаћују овакве врсте накнада, нити их сматрају оправданим.

- Знам да тај пропис постоји годинама још од пре "таласа приватизације". То је заостатак из неког времена када је то био чешћи случај. Многи су то користили као додатак на редовна примања. Сматрам га претераним јер добар део новца остаје ономе ко користи возило. Не мислим да се употребом за службена путовања постиже велика амортизација возила. Ми у Унији немамо такву врсту накнаду, само купимо гориво за тај пут - каже председник УПС Небојша Атанацковић.