ЕВРОПУ ЧЕКА МРАЧНА И ХЛАДНА ЗИМА: Фирме неће моћи нормално да послују, а ово је план наше земље
Многе компаније у Европи праве планове о рационализацији потрошње енергената и како ће пословати у случају да у наредном периоду остану без енергената.
Иако наше државне резерве показују да их имамо довољно, наше компаније следе пример европских, и спремају планове за потенцијалне рестрикције, што је по оцени стручњака јако важно.
БУГАРИ МАКЕДОНЦИМА УКИДАЈУ ДОТОК ГАСА? Наше комшије на прагу ВЕЛИКЕ КРИЗЕ, спрема се ванредно стање
НА ФИСКАЛНИМ РАЧУНИМА ЋЕ ПИСАТИ - КОСОВО ЈЕ СРЦЕ СРБИЈЕ? Предузетници позвани да се прикључе акцији и новој фискализацији
МОМИРОВИЋ: Интегрисани гранични прелаз Прешево-Табановце најбоље показује колико нам је потребна инцијатива "Отворени Балкан"
- То код нас сада раде све компаније које брину о својој будућности. Оне покушавају да се припреме за настапајући тежи период. Ми можемо да будемо оптимисти и да кажемо да то неће да се деси, али сигурно ће се десити недостатак енергије разних врста. Најбоље да пратимо како то раде Немци. Затим Европска Унија иде на то где може да уштеди, смањиањем температуре у становима, преласком на неке друге видове енергије. Тако да побољшавају оне уштеде које већ имају да још више повећају, и на томе сада раде и наше фирме - каже Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца.
Он објашњава да ова предострожност компанија сасвим оправдана и да је добро да се компаније припремају за период када можда неће моћи нормално да послују.
Упркос поменутим резервама које имамо, он напомиње да су се токови испоруке робе значајно пореметили, тако да нико више не може да да гаранцију.
- Токови испоруке роба су се значајно пореметили и променили, тако да нико више не може да гарантује да ће нека роба моћи да се пласира и да ће нека сировина моћи да дође. Ево и код нас је угашена једна велика пећ, дакле тражња за гвожђем се смањила из разлога што нема више толико инвестиција. Тако да то је неки ток који се до некле и може предвидети. Тако да једна национална привреда ће бити успешнија и лакше ће пребродити кризу колико се буде добро припремила за потенцијалну кризу - каже Атанацковић.
Снабдевеност Србије
Према тренутно доступним информацијама о стању снабдевености енергентима и струјом републике Србије, и даље нема де факто потребе за увођењем рестрикција на зиму.
Реагујући на овај развој на тржишту угља, Влада је одобрила ЕПС-у увоз угља из региона у вредности од око 4 милиона евра. За сада је договорен увоз 300.000 тона угља из рудника угља Пљевља, по цени од од 28,8 евра по тони без ПДВ, као и још 100.000 тона рудника мрког угља у Бановићима у БиХ, мада се и количина увезеног угља из БиХ повећала. Према подацима Железнице Српске, они ће ка Србији превозити 256.000 тона угља за потребе ЕПС-а.
Захваљујући новом уговору са Гаспромом, има обезбеђене две милијарде кубних метара гаса годишње из Русије, и за сада имамо покривене две трећине потреба (око 65 одсто).
Како је недавно речено у ресорном министарству, идуће године ћемо имати могућност да око 40 одсто гаса добијамо гасоводом Ниш-Димитровград, а очекује са да ће то бити гас претежно из Азербејџана, као и течни гас са терминала у Грчкој.
Такође, како су истакли из ресорног министарства потписан је и споразум са Мађарском о закупу тамошњег складишта како би се похранило између 300 и 500 милиона кубика "плавог енергента", а активно се ради и на проширењу капацитета домаћег складишта.
Једино са чим Србија може да има евентуалних проблема је нафта, тј. деривати јер смо на том пољу потпуно увозно зависни. У склопу 6. пакет санкција ЕУ укључена је забрана увоза поморским путем сирове нафте из Русије, која ће ступити на снагу у децембру ове године.
Проблем за нашу државу лежи у нафтоводу ЈАНАФ, кроз који ће због санкција бити забрањен транспорт нафте и НИС од децембра неће моћи да прибавља досадашње количине.