"ХОДАЈУ ПО ТАНКОЈ ЖИЦИ" КАКО СЕ ЗАХУКТАВА КОРОНА: Запошљавају 50.000 људи у Србији, а економија им све уморнија
Професор на Економском факултету, Универзитета у Београду, Љубодраг Савић још је у марту оценио да би, између осталих, последице могао да трпи наша аутомобилска индустрија
Италија је трпела и здравствено и економски и током првог таласа пандемије, а данас су и живот и стандард у овој земљи, додатно уздрмани пооштравањем мера закључавања. И све то је порука и за Србију у којој ради 1.600 компанија из Италије.
КО ЋЕ МОЋИ ДА ПРИУШТИ ПУТОВАЊЕ НАКОН ПАНДЕМИЈЕ? Цена авионских карата знатно ће се променити, али у ком смеру?
НОВО ПОСКУПЉЕЊЕ ЧЕКА ГРАЂАНЕ: Колико ће скочити цена бензина у Србији?
ВАКЦИНА ЛАНСИРАЛА ЦЕНЕ У НЕБЕСА: Вредност црног злата достигла најдужи раст још од јуна
Италија је и наш други највећи спољнотрговински партнер, одмах после Немачке, а још је низ чињеница које нас економски повезују.
Италијанске фирме у Србији запошљавају више од 50.000 радника, од чега 39.000 непосредно запослених и 12.000 ангажованих као spin-off и лизинг особље. Из ове земље нам стижу и значајне инвестиције, и то вредности око 154 милиона евра.
Према подацима Удружења италијанске привреде Конфиндустрија, у Србији су присутне како велике италијанске компаније тако и доста малих и средњих предузећа. Раде у бројним секторима - пољопривреди, аутомобилском, текстилном сектору и производњи одеће, информационим технологијама. Има их и у изради индустријских производа, услугама у области консалтинга и угоститељства, као и банкарском и осигуравајућем сектору.
Економисти су сагласни да ће Србија свакако осетити последице које носе европске економије. Истичу то практично од почетка панедемије говорећи да Србија "није пусто острво" и да увелико зависи од спољних партнера, и то пре свега Италије и Немачке.
Професор на Економском факултету, Универзитета у Београду, Љубодраг Савић још је у марту оценио да би, између осталих, последице могао да трпи наша аутомобилска индустрија, као највећа инвестиција из Италије, и то у смислу одржавања производње.
- Многе компоненте за аутомобиле долазе из Фијатових фабрика у Италији, а имамо и доста италијанских фабрика које производе одређене делове, седишта или каблове за аутомобиле. Прекид тог ланца снабдевања свакако ће утицати на функционисање фабрика. Главни проблем је снабдевање - оценио је Савић.
Како је додао, искуства говоре да криза често доноси смањење запослених у филијалама ван матичних земаља. Тако је, на пример, приликом велике кризе 2008. године француски председник рекао - "смањићемо радну снагу због мање тражње", а то се односило на послове у Румунији и Бугарској.
Италијанске власти до недавно су се трудиле да не "закључавају" своју државу у потпуности, али то је све теже одржати.
Наиме, како је писао лист Форин у опширној анализи о стању италијанске економије, тамошња влада "хода по танкој жици" како се захуктава криза корона вируса.
Лист је навео да су слогани о отпорности економије, промовисани током првог таласа пандемије, уступили место осећању умора, које се прелило у бес крајем октобра, када је влада најавила ново затварање.
Протести, које су у октобру и новембру предводили власници малих предузећа и ресторана, као и самозапослени професионалци и сезонски радници у угоститељском и туристичком сектору, за сада нису прерасли у масовни покрет, делом због тога што је влада брзо најавила нове пакете економског спасавања за оне из тих категорија делатности које нове мере погађају. Ипак, незадовољство је опипљиво, а влада је суочена са изазовом балансирања између заштите здравља грађана и економије земље.
Италијанска централна банка процењује да ће суверени дуг земље, који је већ други по величини у Европској унији, иза грчког, достићи 158 одсто БДП како се криза буде захуктавала. Иако се италијански дуг повећава, он ипак кошта мање, јер се камате држе на ниском нивоу.
Недавно је премијер Италије Ђузепе Конте апеловао на своје суграђане да не иду на скијање током Божићних празника и тако дају свој допринос у борби против ширења корона вируса од којег је до сада у Италији преминуло више од 50 хиљада људи. Ту се створила велика полемика, имајући у виду да италијанска скијалишта сваке године остваре приходе од око 11 милијарди долара, а трећина тог износа генерише се током празничних дана за Божић и Нову годину.
