Лоше вести стижу из Италије: Економија пропада, БДП пада за шест одсто
Нови пакет економске помоћи обухватиће даље давање државних гаранција компанијама којима су потребна средства за ликвидност, затим исплату накнада за незапослене и помоћ људима са малим примањима.
Италијански министар економије, Роберто Гвалтијери, изјавио је данас да водеће национално привредно удружење, Конфиндустрија, прогнозира пад бруто домаћег производа земље од 6 одсто у 2020, због кризе изазване пандемијом корона вируса.
У Италији СВЕ НЕСТАЈЕ због корона вируса: Недостаје 200.000 РАДНИКА у једној области
Да ли је ова ДРЖАВА на ПРАГУ РЕЦЕСИЈЕ? Словенија очекује ПАД БДП-а до 16 одсто
Грађани, ово ће вас сигурно занимати: Познато када почиње исплата по 100 евра од државе за све пунолетне
- Нажалост, те процене су реалне... Истовремено можемо рећи да (италијанска) економија може кренути путем снажаног опоравака - рекао је Гвалтијери у интервјуу за лист "Ил Фато Квотидиано", преноси Ројтерс.
Асоцијација италијанске привреде Конфиндустрија је објавила јуче да ће пандемија узроковати године озбиљну рецесију у земљи ове године. Не очекује се да ће Влада у Риму давати било какву сопствену процену о последицама кризе на ионако крхку економију до краја априла, када треба да објави свој Документ о економији и финансијама (ДЕФ).
Привреда Италије је забележила раст од 0,3 одсто прошле године, а Влада је за ову годину пројектовала раст од 0,6 процената, пре него што је корона вирус погодио земљу крајем претпрошлог месеца.
Гвалтијери је најавио да ће крајем овог месеца бити одобрен нови пакет економске помоћи, знатно већи од мера вредних 25 милијарди евра које су донете у марту, и он ће бити довољан за подршку компанијама и домаћинствима током целог периода трајања епидемије.
Додао је да ће пакет обухватити даље давање државних гаранција компанијама којима су потребна средства за ликвидност, затим исплату накнада за незапослене и помоћ људима са малим примањима.
Италијански министар је такође рекао да коришћење средства Европског механизма за стабилност (ЕСМ) за борбу против кризе, у тренутним условима није опција и да је, поред интервенција европских централних банака, Европи потребно да координира заједничку фискалну политику.