ИЗВЕШТАЈ НАРОДНЕ БАНКЕ СРБИЈЕ: Инфлација наредне године биће у паду, а сада износи 3,4 осто - СКОК ЦЕНА свуда у свету
Просечна међугодишња инфлација износила је ове године у периоду јануар - октобар 3,4 одсто, саопштила је данас Народна банка Србије.
Просечна међугодишња инфлација износила је ове године у периоду јануар - октобар 3,4 одсто, саопштила је данас Народна банка Србије.
Према пројекцији НБС, међугодишња инфлација ће до средине следеће године највероватније наставити да се креће изнад горње границе циљаног распона од 3,0 плус - минус 1,5 одсто.
Са постепеним изласком овогодишњих поскупљења енергената и хране из међугодишњег обрачуна, инфлација ће од другог тромесечја наредне године бити у паду, а средином следеће године очекује се њено враћање у границе циља.
ОГЛАС ИЗ БЕОГРАДА КОЈИ ЈЕ ОБИШАО РЕГИОН: За ово занимање плата више од 2.000 ЕВРА и обезбеђен смештај
КРЕНУЛИ СМО ДА ГРАДИМО НАШУ СРБИЈУ: Вучић: Напредујемо и брже него што смо очекивали
Имајући у виду високу базу из ове године, постоји могућност да се у другој половини следеће године укупна инфлација нађе и у доњој половини циљаног распона од 3,0 плус - минус 1,5 одсто.
Ризици по питању инфлације у наредном периоду односе се пре свега на кретање цена примарних пољопривредних производа, светске цене енергената, брзину глобалног економског опоравка и дужину трајања проблема у глобалним ланцима снабдевања.
Када је реч о домаћим ризицима, инфлација ће у највећој мери зависити и од исхода наредне пољопривредне сезоне, која је за потребе пројекција претпостављена на нивоу просечне.
Међугодишња базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) на коју мере монетарне политике могу да утичу, у октобру је поново била знатно нижа од укупне инфлације и износила је 2,7 одсто, што и даље указује на привременост инфлаторних притисака.
Од почетка године, међугодишња базна инфлација се у просеку креће на нивоу од око два одсто.
Према подацима Републичког завода за статистику, инфлација је у октобру ове године на месечном нивоу износила 0,9 одсто, односно 6,6 одсто у односу на исти месец претходне године.
При томе, три четвртине међугодишње инфлације у октобру било је опредељено факторима на које монетарна политика не може да утиче - ценама хране и енергената.
О факторима који су утицали на кретање инфлације и очекивањима Народне банке Србије за наредни период детаљније ће бити речи на презентацији Извештаја о инфлацији, која ће се одржати 17. новембра 2021. године.
С друге стране, дугогодишња релативна стабилност девизног курса, која ће бити очувана и у наредном периоду, представл?а снажно сидро ценовне стабилности и доприноси очувању базне инфлације на ниском нивоу.
Цене непрерађене хране су у октобру, у односу на исти месец претходне године повећане за 19,8 одсто, као последица раста цена свежег поврћа од 26,9 одсто, раста цена свежег меса од 21,0 одсто и раста цена свежег воћа од 14,4 одсто.
Услед даљег раста светских цена хране, суше и виших трошкова у производњи, цене прерађене хране су у октобру биле више за 5,1 одсто на међугодишњем нивоу.
При томе треба имати у виду и чињеницу да су цене и једне и друге групе производа током претходне године биле на изразито ниским нивоима услед изостанка великог дела тражње.
Цене енергената су у односу на октобар претходне године повећане за 11,7 одсто, пре свега као последица раста цена деривата нафте на домаћем тржишту од 21,0 одсто.
Осим ниске базе из истог периода претходне године, главни разлог раста цена нафтних деривата је виша цена сирове нафте на светском тржишту која је, услед бржег глобалног економског опоравка од очекиваног, само током септембра и октобра повећана за скоро 20 одсто и тренутно се налази изнад преткризних нивоа.
