ЈЕДНА ЕВРОПСКА ЗЕМЉА ЋЕ НАЈВИШЕ ПРОФИТИРАТИ ОД ОПОРАВКА КИНЕ: Извезли чак 700.000 возила познате марке
Након САД, Кина је други по величини трговински партнер Европске уније
Многи у неверици трљају очи: привредни опоравак Кине не посустаје. Индекс менаџера набавке у производњи, централни показатељ обима производње у кинеским фабрикама, у новембру, након читаве једне деценије, бележи највишу вредност.
АУТОПУТ БЕОГРАД-САРАЈЕВО: Познато кад ће почети радови на огромном регионалном пројекту
КОРОНА ПОВЕЋАВА ЕКСТРЕМНО СИРОМАШТВО: До 2030. године број би могао да премаши милијарду људи!
Са досадашњих 53,6 бодова, у октобру се повећао на 54,9. Више бројке индекс је последњи пут бележио још у новембру 2010. године. Иначе, он је део месечног привредног барометра медијске групе Caixin.
И кинеска државна статистичка служба објављује индекс менаџера набавке. Тај "званични" ПМИ, међутим, више говори о томе каква је пословна ситуација у великим државним компанијама.
Актуелни подаци за новембар такође показују да је привредни опоравак од пролећа стабилан. Вредност од 51,4 у октобру, у новембру се повећала на 52,1, што је највише од септембра 2017. године.
Значај Кине расте
За локалне трговинске партнере у Европи то су добре вести. Након САД, Кина је други по величини трговински партнер Европске уније. Између 2000. и 2019. године, обим билатералне трговине повећао се готово осам пута - на укупно 560 милијарди евра.
Многе компаније не могу до детаља да утврде колики је обим пословања са Кином, али узорци из 25 европских компанија, из различитих земаља-чланица, а које је за потребе актуелне студије користио берлински Меркатор институт за кинеске студије (МЕРИЦС), показују у којој мери европске компаније зависе од кинеског тржишта.
Оне су 2019. године 11,2 одсто свог промета оствариле у Кини.
Од позитивног кинеског привредног развоја могла би првенствено да профитира Немачка. Наиме, ниједна друга земља ЕУ није толико снажно везана за Кину, као највећа европска привреда: готово половина (48,5%) укупног извоза ЕУ у Кину, 2019. године је ишла из Немачке.
То је скоро четири пута више него из Француске, која је на другом месту у ЕУ, када је реч о извозу у Кину. Нарочито много извозе немачки произвођачи аутомобила и машина, а све више се извозе и пољопривредни производи попут свињског меса.
Због последица пандемије, Кина је за Немачку постала још важнија. У другом кварталу 2020. године она је по први пут била највеће немачко извозно тржиште. Није ни чудо, с обзиром на то колико су најважнија тржишта за немачку робу и услуге - у Европи и САД - испаштала, и још увек испаштају, због ковида-19.
Додуше, и Кина се још увек бори са последицама пандемије, каже Макс Ценглајн, главни економиста берлинског института МЕРИЦС. Кинески бруто домаћи производ у првих девет месеци 2020. године повећао се за само 0,7 одсто.
Од тога ће профитирати, пре свега, класична немачка индустрија, која је већ јако присутна у Кини. Нарочито се повећала продаја аутомобила. Дајмлер је рецимо 2019. године у Кини продао 700.000 Мерцедеса, дупло више у односу на САД. Концерн Фолксваген међу првима је у свету почео да послује у Кини.
Од осамдесетих година, Фолксваген производи у Антингу, поред Шангаја, и у међувремену продаје 40 одсто својих аутомобила у Кини, што је одавно надмашило САД, као најважније светско тржиште аутомобила.