КОМПРОМИСОМ ДО ЕКОНОМСКОГ ОПОРАВКА ЕУ: Нови пакет обухватио краћи период и 26 милијарди евра мање
Аустрија, Данска, Холандија и Шведска највише допринеле неуспеху последњег покушаја преговора о Вишегодишњем финансијском оквиру.
Шарл Мишел, председник Европског савета, објавио је предлог Вишегодишњег финансијског оквира за период од 2021. до 2027. године и план за економски опоравак Европске уније, у којем је понудио уступке различитим групама земаља чланица, како би лакше прихватиле цео пакет мера.
МИНИСТАР ДАЧИЋ САВЕТУЈЕ: Добро се информишите пре одласка на путовање, ситуација се мења из дана у дан
КОРОНА ДОНЕЛА БЕСПЛАТНА ЛЕТОВАЊА! Једна европска земља даје БЕСПЛАТНЕ БОРАВКЕ!
ЗА ЊИХ РАДНО ВРЕМЕ И КОРОНА НЕ ПОСТОЈЕ: Српски сељаци су на њивама од јутра до мрака, по највећим врућинама (ФОТО)
Мишелов предлог, објављен у петак, наћи ће се на састанку лидера земаља чланица ЕУ крајем следеће недеље. Састанак ће бити одржан у петак и суботу, 17. и 18. јула, а постоји могућност да буде продужен и на недељу. Уколико договор не буде постигнут, у току овог месеца ће највероватније бити одржан још један самит, а као могући датуми спомињу се 27. и 28. јул.
За разлику од предлога Европске комисије, Мишелов пакет обухвата нешто краћи временски период, од 2021. до 2027. године, као и 1.074 милијарди евра, што је за 26 милијарди мање него према предлогу Европске комисије.
Овај уступак у Мишеловом плану учињен је тзв. "штедљивој четворки" - Аустрији, Данској, Холандији и Шведској, које су имале највише примедби на план опоравка и висину износа, као и на чињеницу да се највећи део средстава за опоравак додељује као бесповратна помоћ.
Управо су ове четири земље највише допринеле неуспеху последњег покушаја преговора о Вишегодишњем финансијском оквиру крајем фебуара. Овим земљама Мишеловим планом понуђен је још један уступак, а реч је о задржавању рабата. Систем рабата уведен је како богатије чланице ЕУ не би уплаћивале несразмерно више новца у односу на њихов бруто национални доходак, те је за сваку од ових земаља Мишел предложио паушални износ како би се смањо њихов допринос буџету.
Председник Европског већа је у свом плану задржао предлог за опоравак у износу и облику у којем га је формулисала Европска комисија, а то иде у прилог другој групи земаља које су највише погођене кризом изазваном пандемијом и које су и пре пандемије биле у кризи, са високим јавним дугом и малим фискалним капацитетом.
Како би могле да користе средства предвиђена Мишеловим предлогом, земље чланице мораће да израде своје националне планове за опоравак и реформе за период од 2021. до 2023. године, у складу са препорукама које Комисија упућује свим чланицама, а које су оне слабо следиле.
Према Мишеловом плану, враћање дуга којим ће се финансирати опоравак требало би отпочне од 2026. године, а не 2028, како је то предлагала Европска комисија.
План председника Европског већа подразумева да се у буџету предвиде посебна средства у висини од 5 милијарди евра намењена за помоћ државама и секторима који су највише погођени изласком Велике Британије из ЕУ.
За мала и средња предузећа на Западном Балкану 70 милиона евра
Позната земља сигурног банкарства светским богаташима понудиће још један ИЗБОР за ЧУВАЊЕ ИМОВИНЕ
БИЋЕ ЖИТА И ЗА ИЗВОЗ! Паори задовољни приносима, очекују РАСТ ЦЕНЕ
ПРЕКРЕТНИЦА ЗА ЕНЕРГЕТСКА ТРЖИШТА: Потражња за фосилним горивима можда НИКАДА неће премашити ниво из 2019. године
"На Малдиве ћу да идем за тај новац" Због короне седмични најам викендице у Вршцу кошта чак 1.200 евра?!
