КОРОНАВИРУС РАЗОРИО НЕМАЧКУ: Црне прогнозе стручњака!
Немачки институти погрошали прогнозу пада бруто домаћег производа на 5,4 процента за 2020. годину
Водећи немачки институти за економска истраживања погоршали су у јесењем извештају прогнозе пада немачке привреде за отприлике један процентни поен за ову и наредну годину, наводећи да су ожиљци корона пандемије у привреди знатнији и трајнији него што су претпостављали пролетос.
ВЕЛИКЕ НАДЕ ЗА ЕВРОПСКУ ЕКОНОМИЈУ: Привреда на нивоу пре кризе до 2022. године, али под ЈЕДНИМ УСЛОВОМ
ВЕЛИКИ СЕ ДОГОВОРИЛИ: Г20 сагласне да продуже замрзавање дуга сиромашним земљама због корона-кризе
Немачка добила пет нових милијардера, али ове три чувене породице не дају своје место на трону!
Сада се очекује да ће, уместо 4,2 посто, пад бруто домаћег производа износити 5,4 процента 2020. године, при чему су и прогнозе привредног опоравка за наредне године такође песимистичније.
Пет института је смањило пројекцију раста Немачке за 2021. са првобитно предвиђених 5,8 посто на 4,7 процената, а за 2022. прогнозирају раст од 2,7 одсто.
- Мада је знатан део пада производње који је забележен пролетос већ надокнађен, преостаје тежи део сустизања ранијег производног нивоа и повратка у нормалу - рекао је Стефан Котс, шеф сектора за прогнозе у Институту Кил.
Опоравак коче сектори који су посебно зависни од социјалних контаката, као што су угоститељствои туризам, индустрија организације догађаја и ваздушни саобраћај.
- Активност у овом делу немачке привреде остаће депресивна још неко време и сустићи ће остатак привреде тек када се знатније повуку мере за контролу пандемије, што не очекујемо пре следећег лета - наводи Котс.
Поред тога, инвестиције се споро опорављају јер су многе компаније забележиле погоршање стања капитала као резултат кризе.
Опоравак је првенствено зависан од извоза, који је нагло смањен током кризе, наводи се у саопштењу.
Преткризни ниво производње, према проценама ових института, неће бити достигнут до краја 2021. године, а БДП ће тада и даље бити за 2,5 одсто испод нивоа на којем би био без пандемије. Очекује се да ће нормална искоришћеност капацитета бити достигнута тек крајем 2022. године.
- Последице кризе никако неће нестати када се надокнади пад. Очекује се да ће у средњем року искоришћеност производних капацитета бити за око један проценат нижа него пре кризе, док је дугорочније штете од кризе посебно тешко проценити, као и утицај политичких одговора на њу - каже Котс.
Корона криза је такође имала изразит утицај на тржиште рада. Упркос томе што су компаније у великој мери смањиле број људи са скраћеним радним временом, до средине године је, како се процењује, изгубљено 820.000 радних места.
Од тада је број запослених поново благо порастао, али ниво запослености пре кризе неће бити достигнут чак до средине 2022. године.
Институти предвиђају да ће стопа незапослености порасти на 5,9 одсто ове и наредне године, након чега би требало лагано да падне на 5,5 одсто 2022. године.
Пакети економских подстицаја, заједно са аутоматским стабилизаторима, помогли су да приватни расположиви приходи буду релативно стабилни, чак и у акутној фази кризе. Цена тога ће бити рекордно висок буџетски дефицит државе од 183 милијарде евра ове године.
Наредне и 2022. године, дефицит ће остати знатан на нивоу од 118 милијарди евра, односно 92 милијарде евра, респективно, процењују економски експерти немачких института.
Највећи ризик по ове прогнозе потиче из још увек неизвесног развоја пандемије.
Институти претпостављају да би од пролећа следеће године мере за контролу болести могле да буду повучене до те мере да до јесени више не утичу знатно на економску активност.
Непознаница у погледу размера инсолвентности предузећа у Немачкој и у иностранству као резултат кризе, такође доприноси неизвесностима када је реч о овим прогнозирама.
Поред тога, различити трговински сукоби и даље представљају разлог за забринутост. Позитиван ризик за будуће изгледе немачке привреде институти виде у оштром расту приватне штедње која би, уколико почне да се користи за потрошњу брже него што се претпоставља у прогнози, могла да подстакне бржи привредни опоравак од очекиваног, наводи се у саопштењу пет немачких института.
